Од малих ногу деветнаестогодишњи Раденко Тодорић из Горњих Церана пише пјесме и музику, а љубав према поезији вјешто је спојио са талентом за изворни мелос.
Раденко је прије три године са сестром Мануелом снимио албум изворних пјесама, а ових дана бира пјесме за прву збирку поезије.
– Моје пјесме најчешће красе љубавни мотиви па највише и пишем љубавне пјесме, а стихове посвјећујем и завичају. Сматрам да се љубав може доживјети у сваком тренутку без обзира на године и да је то нешто што човјека може највише уморити, али и одморити. Трудим се да напишем нешто што сваког дира тамо гдје је најтањи али и да ширим добро расположење – каже Раденко који је своја дјела недавно почео да објављује и на друштвеној мрежи „инстаграм“.
– Највише се угледам на Илију Бегића, којег сматрам најбољи текстописцем, а волим и да читам поезију Сереја Јесењина – говори Тодорић истичући да су му Јесењинове пјесме инспирација за стварање.
– Када прочитам неку његову пјесму, осјетим је у себи и на свој начин ту емоцију пренесем на папир. Најважније и јесте када се емоција осјети у пјесми, а за мене је то сад постала игра ријечима с обзиром на то да пишем од 2007. године – додао је Тодорић.
Звијезде
Љубав према пјесми, али и музици, Раденко Тодорић је наслиједио од оца и дједа који му је поклонио шаргију и научио га да свира прве ноте. Поред тога, Раденко свира и виолину, а жеља му је да неку од његових пјесама отпјева нека од звијезда народне музике.
– Изворна група „Враголани“ већ је снимила моју пјесму, а воли бих и када би моје дјело отпјевао неко до познатих пјевача – каже овај младић.