ДруштвоИЗДВОЈЕНО

Готово 150 година пружају руку помоћи

Сестре милосрднице Светог Винка Паулског готово пуних 150 година дио су живота Дервенте, најприје кроз образовање и здравство, али и хуманост, а пружену руку помоћи држе и данас дјелујући у самостану Мајке Лујзе.
Традицију неколико генерација сестара које су биле настањене у самостану, данас настављају сестре Аугустина, Зорислава и Мирјана. Поред бриге за цркву, што укључује уређење црквеног простора, мисног руха, припрема за мису, те помоћи жупнику, највећи дио свог времена проводе помажући становништву.
– Наш самостан датира из 1872. године, када су сестре милосрднице из Загреба дошле у БиХ. Ми смо једина дружба која је са сједиштем, односно кућом матицом, главном управом и часном мајком у Загребу. У другим градовима осниване су провинције, а међу посљедњим и Сарајевска провинција, којој припада наш самостан. Од свог доласка у Дервенту сестре су највише укључене у школство и то школе у 12 градова БиХ, међу којима оне у Сарајеву, Мостару, Бања Луци, Долцу и Дервенти, која датира из 1903. године. Знање које су преносиле сестре у тим школама нису биле усмјерене само на католичко становништво, него су под своје окриље примале сву дјецу, а наставу су држале у малом простору, према неким списима, чак и у двориштима кућа, да би касније те школе добиле своје објекте. Од 1945. године сестрама више нису могле да доприносе образовању, те су се преорјентисале на рад у здравству – присјетиле су се сестре додавши да међу Дервенћанима још има оних који се обрадују када их виде и желе да сазнају о животима сестара учитељица и болничарки које су их некада училе или лијечиле.
Један од најхуманијих аспеката њиховог дјеловања у Дервенти јесте пружање помоћи становништву.
– Кроз контакт са људима који су долазили у цркву сазнавале смо гдје да идемо и коме да укажемо помоћ, те смо схватиле колико то значи људима, да једва чекају на тај долазак, али нисмо у могућности чешће да их обилазимо. Кроз посјете и окупљања увидјели смо да можемо нешто више учинити за оне који заиста не могу сами, те смо свој простор, самостан преиначили за неколико старица које можемо примити и његовати. Тренутно имамо четири старице које су смјештене у самостану, од којих су двије непокретне, а уступили бисмо смјештај за још неколико тешких случајева, али немамо довољно мјеста. Протеклог мјесеца преминула је штићеница која је код нас била смјештена од 2007. године, коју смо његовале – казале су сестре Аугустина и Зорислава.
У самостану и цркви ових дана влада празнична атмосфера, јер се ближи Божић.
– Најрадоснији празник Божић обиљежићемо у самостану, поштујући мјере заштите, јер ће ове године наше штићенице остати са нама. Трудимо се да задржимо дух празника за који се припремамо и трудићемо се да сва три дана светковина обиљежимо онако како доликује, у миру и молитви. Припремиле смо ситне колаче, које ћемо, као и сваке године подијелити уз осталу храну коју дијелимо онима које обилазимо – казале су сестре додавши да је у данима који предстоје Божићу акценат на поштивању обичаја.
– За Божић традиционално је упалити три свијеће, у знак Светог тројства, и то у пшеницу, те је обичај да ту пшеницу посадимо, на дан Св. Луције, 12. децембра. У цркви смо украсили дијелове материјалом у лила боји, која је карактеристична за четири седмице прије Божића, а на Божић је све у бијелом. На сам Божић једе се кешке, традиционално припремљена пшеница која се куха са капљевином и пилетином, као и печеница и гибаница – испричале су сестре додавши да поред традиционалног даривања, које ће у дому учинити сестра предстојница, главно даривање, које је уједно и једна од главних припрема за Божић, је даривање самога себе другом.

Посјете
Сестре настоје да редовно обиђу све оне који живе у тешким условима и којима је потребна помоћ.
– Ипак, одлазак у те посјете понекад није једноставан, јер обилазимо људе у цијелом деканату, односно у подручју од Брода до Добоја, а многи живе далеко. Наравно, многи добри људи нам помажу, као и „Каритас“ из Сарајева, снађемо се некако, превеземо, а многи добри људи препознају потребитости људи и свој допринос дају кроз донације хигијенских потрепштина, одјећу или на неки други начин и овом приликом желимо да се захвалимо тим људима јер нам то пуно значи – истакле су сестре.

Каритас
Сестре милосрднице су се присјетиле да је до уназад неколико година у Дервенти постојао и „Каритас“, који је функционисао у склопу надбискупије, а оне су узеле удјела и у овој хуманој активности.
– У Каритас су људи долазили и да им измјеримо крвни притисак, могао се контролисати ниво инсулина, а била је активна и патронажна служба. Свакако, постоје начини да укажемо помоћ и дамо милосрдну љубав и након затварања овог одјела, а ту првенствено захваљујемо надбискупији, јер су имали слуха за овај дио БиХ и заузели се за доста пројеката овдје – објасниле су сестре.

Related posts

Осавремењавање главни задатак

admin

ПРОНАДЈЕН НЕСТАЛИ ДЈЕЧАК

admin

Саборовање славило духовно пјесничко стваралаштво

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još