Култура

Жена на Балкану је
непресушна инспирација

Жене и судбина жена на Балкану су моја инспирација. Мислила сам послије другог, трећег романа да су то отприлике те теме које сам обрадила, али, да се тако изразим, „глад“ жена да се прича о многим стварима је све већа и зато се трудим у својим романима да обрадим истовремено две, три теме које их у том тренутку највише муче.

Казала је то у интервјуу Дервентском листу књижевница, новинарка и водитељка Весна Дедић која је недавно у Дервенти одржала књижевно вече. Њена посљедња књига „Само је тебе вредело срести“, али и сам њен поновни долазак у наш град, изазвали су велико интересовање међу Дервенћанкама.

Дервенту, гдје сте радо виђен гост и имате велики број поштовалаца, посјетили сте трећи пут. Да ли Вам је овај град остао по нечему посебном у сјећању и по чему највише памтите мјеста која сте посјетили?

– Када сам објавила свој први роман 2010. године, била сам потпуно психички, и у сваком другом смислу, неспремна на ту врсту љубави и популарности међу читаоцима, и заиста нисам имала никакву идеју да то може бити бестселер. Свој први роман сам објавила из, такорећи, уобичајене потребе да водим дете на летовање, и то у нади да ће ми издавачка кућа „Лагуна“ дати аванс. Одатле је заправо кренуло, а једна од првих промоција је била у Дервенти, и сећам се тренутка када сам дошла у овај град први пут. Било је јако лепо време и било је много девојака и жена и била сам потпуно фасцинирана чињеницом да има толико људи који воле оно што ја радим. Чак и раније, када су ме људи знали из јутарњег програма и „Балканске улице“, апсолутно нисам имала свест да ли и колико воле тај „производ“. И други пут у Дервенти је било баш лепо и увек кажем да када сам у Дервенти, имам осећај да је Дервента огроман град, одрастала сам у овим крајевима уз баку, мама је ишла у Учитељску школу у Дервенти, живели су у Босанском Броду, а ја сам овде много времена проводила. Свакако, из сваког града који посетим увек носим сећања и људе који ме одушевљавају.

Већ годинама сте веома продуктиван писац, а дјела која стварате изузетно су тражена међу читалачком публиком. Одакле црпите инспирацију?

– Жене и судбина жена на Балкану су моја инспирација. Мислила сам послије другог, трећег романа да су то отприлике те теме које сам обрадила, али, да се тако изразим, „глад“ жена да се прича о многим стварима је све већа и зато се трудим у својим романима да обрадим истовремено две, три теме које у том тренутку највише муче жене. Оно што је специфично за Балкан јесте да се о таквим темама апсолутно не прича, можда једино да се „пробије“ тема неверства, која је и естрадно помало интересантна и таблоидна, па се медији њом баве, али нико њеном суштином. С друге стране, ту су психотерапеути, што је скупо, а ту је и онај фактор „шта ће људи рећи“, тако да већина жена све своје муке, болове, па чак и радости носи у себи. Свака моја јунакиња је савремена, пролази и кроз школовање, тражење посла, суочава се са изазовима у каријери, мајчинством, родитељством, проблемима сексуалности, зависности, као и менталних поремећаја и све те теме се трудим да на што прихватљивији начин обрадим, не само да би биле узбудљиве, него да би девојке и жене препознале и у својој околини. Можда ја то не бих радила тако, да немам кћерку и увек су ми разговори са њом били инспирација за романе. Циљ сваке мајке је да заштити своје дете од било које врсте штете и све оно што желим свом детету, то желим и својим читатељкама.

У Вашим књигама бавите се и актуелним друштвеним питањима, за шта засигурно имате ослонац у богатом животном искуству. Али, шта бисте истакли као вертикалу коју би млад и релативно неискусан човјек требао да прати како би имао здрав и квалитетан живот којим је задовољан?

– Ако си психички здрава, онда је заиста најважније пратити вертикалу свог срца уз дубоку свест да не смеш ниједним поступком да угрозиш своје здравље и егзистенцију. Дакле, ради шта ти срце хоће, али немој никад да неком предаш свој живот, буди газдарица свог живота и немој ништа да урадиш што ће угрозити твоје здравље.

Ваше посљедње књижевно остварење носи назив „Само је тебе вредело срести“. Засигурно и у Вашем животу постоји особа или више њих које је вриједило срести?

– Сваког је вредело срести, у смислу да сам ја, не само производ својих жеља, васпитања, рада и труда, него сам и производ и последица провођења времена са многим људима. Многи ти људи су ме мењали, поправљали, инспирисали, издали, али у сваком случају делећи време са њима, стекла сам неко искуство, мењала се и дозвољавала себи да се мењам. Сада када посложим сва та искуства, себе са формирала управо у односу са тим људима, било да су ми били партнери, пријатељи или колеге и у односу на то колико сам са ким „уживала“ слободе да будем то што јесам и показујем најбоље делове себе.

Ваша емисија „Балканском улицом“ угостила је бројна имена из свијета умјетности, филма, музике.. Свима њима су у тој емисији испливале емоције и црте личности које их дефинишу. Како Вам успијева да допрете до, често скривених, одлика човјека?

– У почетку сам се стварно трудила да о госту знам више него што он зна сам о себи и много времена сам трошила припремајући се. Онда сам себи допустила да, паметнијим од себе постављам питања која су мене мучила, јер сам се вероватно нашла у једном осетљивом периоду за сваку жену, када сам била млада мајка, а моја кћерка и емисија су рођене исте године, па пролазим кроз развод, правим основе за егзистенцију и успешна сам у свом послу, што опет повлачи и оне који хоће да те спутају у томе. Сада је у неку руку лакше, јер су многи гости већ били раније и стекли поверење у мене, а ови млађи су одрастали уз ту емисију и на неки начин су припремљени. Исто тако, каква сам у емисији, таква сам и у свакодневном животу и не глумим, не носим маске и таква сам.

Савјет

Имате ли неку поуку или савјет коју бисте упутили онима који тек ступају на стазе књижевности или новинарства?

Прво и основно, треба знати занат, бити обучен како треба. Важно је потрудити се да будеш креативан, али размишљати и о реалности, јер посао новинара је да буде спона између читалаца и гледалаца и онога што се дешава у друштву. Да би све то било испуњено, мора много да се чита, гледа, прати, промишља и обогаћује особа и језик. За књижевност, никада овде нису била добра времена и треба много времена и среће да један писац постигне успех. Да би се неко „пробио“ у свету књижевности потребно је много рада и среће.

Related posts

„Басна из мог дворишта“ у четвртак

admin

„ПРЉАЧУ“ ОКИТИЛА НИСКА СТИХОВА

admin

ПРЕДСТАВЉЕНО 800 ГОДИНА СПЦ

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još