Млин, дрвене конструкције са рустичним детаљима, старо оруђе и алатке, те преслица чине двориште Милована Стојаковића на Гаковцу правим малим музејом, а посвећеност којом овај Дервенћанин прикупља рустичне елементе превазилази хоби.
Улаз у двориште Стојаковић је украсио сопственим ручним радовима у виду дрвених конструкција од греда и других дијелова зграде старе око 100 година, а како је сам истакао, одлучио је да заједно са својим рукотворинама изложи и антиквитете које је сакупљао током година.
– У иностранству сам провео око 30 година радећи као угоститељ, па сам током тог периода долазио у сусрет са антиквитетима и једноставно ми је било природно да почнем и сам да сакупљам алате, оруђе и детаље у Француској, Италији, Швајцарској, Њемачкој и Аустрији. Све што сам сакупио само је чекало када и на који начин ће бити изложено – рекао је Стојаковић додавши да је инспирацију црпио и на сајмовима.
– Први изазов био је пронаћи дрво које може да се обрађује и уређује, јер сам знао да се ради о храсту и да је тешко доступно. Игром случаја, наишао сам на такве греде и „рогове“ у Омерагићима када је један од наших суграђана срушио зграду, препознао сам трагове сјекире и кесера и да се ради о дрвету старом више од 100 година и откупио их од њега – објаснио је Стојаковић који је прије двије године покренуо сопствену радионицу уређивања греда.
– Нисам се зауставио само на украшавању греда, желио сам да направим млин, сам сам то радио, смишљао и проводио замисли у дјело. Млину који је тренутно у дворишту претходила је и мања варијанта. Окушао сам се и у изради вјетрењача – додао је он.
Стојаковићевим не може да издвоји омиљени предмет из свом мини музеја, сви су му, додаје, подједнако важни и драги.
– Имам изложену преслицу и виле, точак од плугова, постоље и пеглу стару више од 100 година, маказе, прве бургије коришћене у дервентском крају, алатке за расклапање тестера, двоглед, гребен којим је чешљана вуна, потковице из 1915. године, те оруђе за украшавање зидова и краљевска брава. Те ствари одавно прикупљам и не могу да издвојим најдражу, једноставно ми је све као цјелина лијепо и драго – рекао је Стојаковић додавши да му је посебно задовољство када и суграђанима „запну“ за око његове поставке.
– Волим уређено двориште и драго ми је када људи пролазе поред куће и погледају у двориште, па се заинтересују. Надам се да ће украшавање дворишта на овај начин још више заживјети код нас – додао је овај Дервенћанин истакавши да ће све док буде имао снаге израђивати рукотворине.
Зид од шкољки
Милован Стојаковић је један ручни рад посветио својој породици.
– На једном повећем комаду иверице, што чини скоро пола зида, одлучио сам да направим посвету својој породици. Боравећи у Италији, сакупљао сам шкољке на плажама и искомбиновао на тој иверици тако да формирају моје, иницијале моје супруге, сина, снахе и мале унучице, а у средини сам истакао срце – објаснио је Стојаковић.