Седамнаестогодишњи Драган Радошевић, оживљавајући оловком и кистом разне мотиве, сигурним кораком корача ка свом мјесту на умјетничком небу, а релистични призори природе, портрета и животиња показују да је дервентска умјетничка сцена богатија за још једног члана.
Скромно признаје да склоност ка сликању гаји од дјетињства, али озбиљнији радови настали су тек коју годину уназад.
– Цртам од малих ногу, а озбиљније сам се дао у умјетничке воде 2018. године. Као дијете, имао сам тенденцију да добар дио игре проведем цртајући и кроз ту игру провукла се и жеља да се мало више посветим томе. Потом сам се окушао и у сликарству и то претежно акрилним бојама, али сам и даље досљедан цртању графитном оловком – рекао је Радошевић додавши да су велики утицај на њега имала дјела страних умјетника.
– Чак Блек, Ендру Тишлер, Хедер Руни имали су велики утицај на мене и то због правца којем и ја нагињем и мотива који и мене инспиришу, а то су природа, портрети и животиње. Додатну мотивацију проналазим у музици и то је постао веома важан процеса настанка радова, јер се и не сјећам дјела које је настало, а да нисам био подстакнут музиком – казао је Радошевић додавши да је до сада из његове „радионице“ изашло тридесетак радова.
– Углавном се ради о дјелима које сам радио према свом осјећају, мада сам неке од њих урадио и према жељи других – рекао је Радошевић.
„Медвјед са рибом у устима“
Радошевић је истакао да је најпоноснији на слику „Медвјед са рибом у устима“ рађену акрилним бојама на платну, а на овом дјелу је радио отприлике мјесец.
Планови
Да ће сликарство увијек бити дио његовог живота, каже да не сумња, али, како додаје, нема у плану усавршавање у академском смислу.
– Тежим усавршавању и, наравно, трудим се да сваки наредни рад буде бољи од претходног, али тренутно немам у плану да се академски образујем у овом домену – каже Радошевић.