Kолумнa

ПОЗДРАВНО ПИСМО МАТУРАНТИМА

Пише: Бранка Јовић, директорица Стручне и техничке школе

Јако сам тужна због оваквог обраћања вама, а уједно и срећна што сте живи и здрави у овом времену које нас је изненада затекло, па нам онемогућило свечано обиљежавање вашег школовања у школским клупама.

Ако вам кажем да сте посебна генерација, рећи ћете да је фраза. Али, заиста је тако. Са вама је било лако сарађивати. Све активности које смо проводили заједно, биле су беспријекорне, рад и дисциплина проткани душом и љубављу.

Ево, посебни сте и по оваквом завршетку наставе. Неправедно, знам. Најмање сте ви заслужили да ових дана не шетате кроз школу у шареним мајицама са креативним натписима. Нисте заслужили да вас пратимо овако, гледајући у телефоне и камере. Свакако је и ово дио вашег завршног испита који можемо звати „животна искушења“. Планирали сте задње дане средњошколског образовања чекајући их са жаром да би их похранили у незаборав. Ова дешавања вам чине да схватите да је живот непредвидљив, да морамо бити јаки и мирни и онда када имамо и када немамо. И онда када планирамо и када нам се планови не остваре. И када прихватимо и побједу и пораз достојанствено, јер је и једно и друго само варка која зависи од угла посматрања.

Околности у животу не можемо бирати, али можемо бирати наше понашање у тим околностима. Изградите вашу будућност онако како ви желите, јер алате за такву градњу имате у вашој младости, талентима и способностима. Снове које сада сањате, никада нећете тако јасно видјети и надати им се као што их гледате у овом вашем добу. Зато крените путем својих снова како бисте их испуњавали лагано, дио по дио. И немојте престати да их сањате, да желите више и боље, а истовремено да будете задовољни и са оним што имате.

Срећу чине људи, а не ствари. Немојте заборавити једни друге и онда када вас у животу понесе успјех, новац, изазови. Улажите у себе, то је најсигурнија инвестиција. Ваши родитељи и ваши професори нека вам увијек буду сигурна лука гдје можете да нађете мир и разумијевање, а ви у будућности постаните бољи и успјешнији и од својих родитеља и од својих професора.

Иако је посао нас професора да преносимо младим људима знање, људскост и срце, ви сте нас такође много чему научили. Показали сте нам да у мору различитости постоји увијек једнака непресушна количина доброте и љубави. То што сте понекад били немирни и непослушни доказује да у вама има и даље дјечије безбрижности и разиграности. Желим вам да што дуже задржите тај осјећај и да на свијет увијек гледате с великим оптимизмом као што сте то чинили до данас. Ми вам се захваљујемо на лијепим заједничким тренуцима које ћемо памтити, а ви треба да гајите поштовање према својим породицама и професорима за сав труд који су уложили како бисте постали зрели, одговорни, добри и вриједни људи.

Радили смо заједно на развијању ваших интелектуалних способности, да би успјешно обављали све задатке који су били испред вас. А ви сте имали способност и креативност да на тај рад и труд гледате ноншалантно, што вам одбијамо на младост. Бавили сте се много друштвеним мрежама, што вам одбијамо на пошаст модерног доба. Исцрпљивали сте све капацитете Yоу Тубе, упорно проваљивали шифру за интернет, вјероватно послали на хиљаде текстуалних порука и мејлова, што вам одбијамо на добру дигиталну писменост. Много пута смо прећутно оправдавали ваше несташлуке са жељом да од вас створимо побједнике. Зато се на овом крају осјећајте као побједници. Ви сте заиста посебни, прва генерација на овим просторима која завршава своје средњошколско образовање у полулежећем ставу у фотељама и са својим телефонима који су у учионицама били тако непожељни нама професорима.

Матуранти увијек желе да својим понашањем буду суперхероји, најбољи, најзабавнији и најљепши, показујући на тај начин да су одрасли. Ове године сте одрасли на даљину. Напречац. За одрастање сте добили улазнице чувајући себе и друге, прихватајући компромисе. Зато сте суперхероји.

Одласком из школских клупа завршило се једно поглавље. Посебно за вас, али и за нас професоре, јер са сваком генерацијом одлази и дио нас.

Остаћете незаборавни у данима шарених чарапа, данима загрљаја, данима прикупљања слаткиша, проживљеним екскурзијама. Памтићемо вас по вашој хуманости, другарству, озбиљности .

Једном када ово прође, запјеваћемо заједно: Нека вас не раставе године што пролазе…

Драги моји матуранти, нека вас кроз живот прати сва срећа овога свијета.

Related posts

МУЦАЊЕ

admin

АЛАЛИЈА

admin

ДЕМЕНЦИЈА

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još