Eкономија

ПОЛОВИНА ИНВЕСТИТОРА ОДГОДИЛА ИЛИ ОДУСТАЛА ОД УЛАГАЊА

Пандемија корона вируса створила је негативан тренд у областима директних страних инвестиција на подручју регије Добој која је позната по иностраним инвестицијама, каже Радован Пазуревић, предсједник Подручне привредне коморе Добој, истичући да само општина Дервента има око 40 привредних друштава у које је уложен инострани капитал.

– Половина иностраних инвеститора је потврдила наставак инвестиција, док је остатак најавио одгађање планираних инвестиција или потпуно одустао од њих. Што се тиче домаћих инвестиција, њих практично неће бити уколико не буде олакшица по основу реинвестирања – рекао је Пазуревић у интервјуу за „Независне“.

Како је пандемија вируса корона утицала на привреду у вашој регији? Колику штету су претрпјели или трпе привредници?

– Привредна комора је позвала домаћа привредна друштва, суочена са потешкоћама у пословању, да пријаве проблеме пословања, да би се сагледао укупни амбијент привређивања и креирала свеобухватна анализа. Утврђени утицај пандемије короне на привредна друштва је широкообухватан и многострук, јер је посљедице ковида-19 на своје пословање осјетило 99 одсто привредних друштава.

Финансијска штета у пословању привредних друштава била је нивоа: до 50.000 КМ код 52 одсто, 50.000-100.000 код 17 одсто, 100.000-500.000 код 16 одсто, 500.000-1.000.000 код два одсто и већа од 1.000.000 код два одсто привредних друштава, док 11 одсто привредних друштава није имало финансијску штету. Само због прољетне штете привредна друштва ће морати бити затворена у четири одсто случајева. Никаква директна штета није постојала код шест одсто привредних друштава, а нити једно се није изјаснило да је остварило зараду. Ако се новонастало стање продужи, према процјени привредних друштава, у наредном периоду штета ће бити и већа.

Које дјелатности су претрпјеле највећу штету на подручју које покрива Подручна привредна комора Добој?

Није могуће експлицитно навести која је дјелатност претрпјела и још трпи највећу штету. Свакоме је његова мука најтежа. Дефинитивно највећу штету претрпјеле су дјелатности на које се непосредно односила забрана пословања као што су друмски превоз путника, трговина, угоститељство, итд. За потпуни или дјелимични пад прихода заслужна је и смањена куповна моћ становништва. У дјелатности индустрије производа од коже којој припада „Санино“ Дервента, актуелна ситуација може се, најблаже речено, оцијенити као врло сложена и неизвјесна. Наруџбе за лон послове, а таквих је више од 90 одсто послова с иностранством у овој дјелатности, су смањене, а произвођачи обуће оријентисани на извоз због посљедица пандемије вируса корона налазе се у екстремно тешкој ситуацији. Мања потражња је узроковала додатни притисак на произвођаче, па ће вјероватно опстати само они који посједују висок квалитет производа, поштују рокове испоруке и флексибилни су на промјене захтјева купаца.

С обзиром на то да се због короне ради мање него уобичајено, полугодишњи финансијски резултати у овој бранши су негативни, а привредна друштва се надају и чине све како би на крају године остварила барем „позитивну нулу“.

Ова регија важи за ону која има много иностраних инвестиција. Да ли је спријечен долазак иностраних пословних партнера и какве су посљедице?

– Поједине општине регије Добој познате су по иностраним инвестицијама, на примјер општина Дервента има око 40 привредних друштава у које је уложен инострани капитал, с најавама даљег иностраног улагања. Ипак, пандемија је створила дуготрајно негативан тренд у областима директних страних инвестиција, сигурности међународних трговинских политика, форми међународне производње, итд. Око половине иностраних инвеститора је потврдило наставак инвестиција, док је остатак најавио одгађање планираних инвестиција или потпуно одустао од њих. Што се тиче домаћих инвестиција, њих практично неће бити уколико не буде олакшица по основу реинвестирања.

Колики утицај је оставила корона на спољнотрговинску размјену?

У спољнотрговинској размјени привредна друштва су осјетила посљедице, и то код увоза 20 одсто, извоза девет одсто, а и код увоза и код извоза 54 одсто, док посљедице није осјетило 17 одсто привредних друштава. Дошло је до отказа или сторнирања договорених послова или пословних пројеката и наружби од домаћих и/или ино-партнера (Њемачка, Француска, Италија), те немогућности реализације раније потписаних дугорочних уговора. Највећи проблем у међународној размјени је стопиран извоз, односно немогућност испоруке производа уопште или на вријеме због отежаног транспорта, што је пролонгирало и усложњавало складиштење неиспоручених готових производа и наплату потраживања, посебно у иностранству (Италија, Шпанија, Хрватска).

Да ли је било отпуштања радника током пандемије?

– Практично у привредним друштвима није било класичног отпуштања запослених, али уколико се пандемија ускоро не оконча, а све резерве потроше, дефинитивно ће доћи до масовног отпуштања до сада једва задржаваних радника. Основна тежња привредних друштава била је идентична циљевима органа власти РС и подразумијевала је очување броја запосленика. У пограничним подручјима, а такве су сјеверне општине, због близине границе стотине радника су дневно прелазиле границу БиХ да би дошли на посао, а с појавом пандемије преласци су постали дискутабилни, па су једина рјешења били годишњи одмор или боловање.

Могу ли грађани добојске регије очекивати нове инвестиције и кад?

– Обнављање потражње и раст потрошње у ЕУ добре су вијести и за наше привреднике с обзиром на то да са земљама ЕУ остварујемо око 70 одсто трговинске размјене, а велики број домаћих извозно оријентисаних привредних друштава, укључујући и она с подручја ПКРС-ППК Добој, у вези је са тржиштима ЕУ земаља.Осим тога, ИРБ РС, Гарантни фонд и пословне банке мораће да одговоре задатку и да обезбиједе недостајући обртни капитал привредним друштвима како би могли покренути производне процесе и наставити с извозом. Такође, мјере се морају односити и на инвестиције које треба покушати оживјети. Нажалост, као и у свим другим земљама Влада РС ће се морати задужити код ЕУ и међународних финансијских институција, те се и даље наставити задуживати ако желе обезбиједити инвестиције.

Да ли имате проблема с радном снагом у вашој регији, има ли потребе за новим радним мјестима? Шта је потребно за опоравак привреде?

– Иако је код нас и прије пандемије било мноштво проблема са радном снагом, при чему су се посебно издвајали проблем одласка младе едуковане и обучене радне снаге у иностранство и проблем адекватности актуелног образовног система са становишта потреба привреде, у актуелном тренутку ти проблеми су гурнути под тепих и практично се уопште не разматрају, али чим се ситуација нормализује поново ће бити проблема да се радна снага задржи.

Да би се оснажила финансијска структура привредних друштава, задржала ликвидност, поспјешила плаћања у привреди и привредницима омогућила исплата плата и очувала радна мјеста и ниво запослености, од државних, ентитетских и локалних органа управе се захтијева предузимање мноштва мјера које укључују и обезбјеђење намјенске финансијске помоћи привредним друштвима.

Кризе долазе и пролазе, саставни су дио сваког пословања и понављаће се и даље. Привредна друштва су свјесна да ће и актуелна криза проћи и да је потребно предузети све кораке у припреми за ревитализацију пословања.

http://www.nezavisne.com

Related posts

ТЕКУ РОКОВИ ЗА ПРИЈАВЕ ЗА ОЛАКШИЦЕ

admin

„САНИНО“ ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПОГОН ДЕРВЕНТСКЕ ПРИВРЕДЕ

admin

Разматрана могућност скраћења или укидања рада недјељом

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još