Пише: мр Каролина Зечевић, дефектолог – логопед
Деца предшколског узраста још увек уче да се сналазе у простору, да препознају шта је лево/десно, напред/назад, горе/доле.
Као и са свим осталим, учење појмова којима се одређују положаји предмета, односи међу њима и правци кретања, најлакше иде када се то ради кроз игру, ритам, песму, односно активности у којима се деца осећају добро и које одговарају њиховим потребама.
У опажању простора и просторних релација веома важну улогу имају, поред вида, и проприоцептивни, као и кинестетички осећаји. Исто тако поред покрета очију и главе у разликовању просторних односа изузетно важну улогу имају руке. Рука има значајну улогу и у просторној оријентацији. Исто тако развој просторне оријентације зависи од стимулације средине и њених подстицаја. Дете оштећеног слуха треба перманентно кроз неусмерене и усмерене активности подстицати у развоју просторне оријентације и одређивању положаја у простору.
Сам појам простора утиче на развој говорно језичких модалитета. Све док дете не усвоји појам простора на сопственој схеми тела, неће бити у стању да усвоји одговарајуће говорно језичке модулације које се очекују за одговарајући хронолошки узраст детета. Дакле, драги родитељи, обраћајте се вашој деци у једнини и у односу на њих и њихов простор.