Пише: мр Каролина Зечевић, дефектолог – логопед
Поремећај гласа постоји онда када висина, јачина или квалитета гласа привлачи већу позорност од онога што говорник говори или када говорник приликом говора осећа бол, неугоду тј. када говор представља напор. Поремећајима гласа можемо назвати све оно што смањује учинак комуникације и глас чини мање угодним.
Промуклост (дисфонија) је главни показатељ постојања гласовних потешкоћа. Промуклост у дечјој доби није реткост. Истраживања показују да је промуклост присутна код 50 до 60 одсто деце школског узраста. Поремећаје гласа можемо поделити на органске и функционалне. Можемо рећи да је оштећење гласа органско уколико је анатомске природе, док функционална оштећења настају услед погрешног фонирања, тј. погрешно и неадекватно користимо фонацијски апарат.
Промуклост у дечјој доби је честа појава, али ако се појављује често или траје дуго потребно је потражити помоћ (логопеда, фонопеда или орл). Дуготрајну промуклост могу узроковати: хиперкинетичка дисфонија (гласна, тврда и форсирана фонација), вокални чворићи или нодули (избочења слободног руба гласница), папиломи (израслине на гласницама узроковане вирусима), психогена дисфонија (психолошко стање особе), хронична упала слузнице гркљана.
Једно од главних обележја дечје комуникације је гласан говор, викање, производња необичних звукова. Овакви начини комуникације доводе до злоупотреба гласа и до настанка поремећаја гласа. Третман промуклости дечје доби задатак је тима стручњака: логопеда, фонијатра, психолога, неуролога и других.
На квалитету гласа утичу и различита одступања на разини резонанције. Поремећаји резонанције односе се на повећану или смањену назалну компоненту у говору и могу се јавити у четири облика: хиперринофонија – код свих гласова у говору се уочава додатна назалност, ринолоалија – назалност је тако изражена да оштећује или чак онемогућава изговор појединих гласова, хипоринофонија – недостаје назалности при изговору назалних гласова (М, Н, Њ), мијешана назалност – присутна непожељна назалност код оралних гласова, а недостатна код назалних гласова.
Најчешћи узроци поремећаја назалности су тонзиларни проблеми те расцепи усне/непца или обоје, меког/тврдог непца или обоје, те расцепи који су захватили и део горње чељусти.
Логопедску дијагностику и преглед можете да обавите у Дому здравља Дервента, користећи право на упутницу коју можете да добијете на лични захтјев или на препоруку педијатра или породичног љекара.