ДруштвоИЗДВОЈЕНО

РАТ, СТРАДАЊЕ И ГЛАД ВЈЕЧНО УРЕЗАНИ У СЈЕЋАЊЕ

Пензионери Никола Чечавац и Спасоје Ђенић, једини преживјели учесници Народноослободилачког рата из Дервенте, у својим сјећањима брижно чувају догађаје којим су свједочили и чији су били учесници, а вријеме окупације, ратних дејстава и страдања, али и ослобођења од непријатеља, обиљежило је њихове животе.

Данас, када пензионерске дане уживају у миру, догађаје и из НОР-а радо преносе младима и то, како кажу, да не би било заборављено колико је коштала стечена слобода.

Никола Чечавац, рођен је 1927. године, и каже да је био дијете када су окупационе снаге стигле у Дервенту. Али, како овај времешни ратни херој тврди, много се теже живјело послије рата.

– Рат је био прича за себе. Ратовали смо полуголи, боси, гладни и жедни. Није било размишљања, идеш па гдје стигнеш. Страдања је било на сваком кораку. Али, теже је било наставити са нормалним животом послије завршетка рата. Окупатори су све однијели са собом, храну, стоку, све – прича Чечавац и између осталог каже да су биједа и изгубљени људски животи све што им је тада било преостало од рата.

Живот су му обиљежиле и породичне трагедије, изгубио је два брата и мајку у кратком временском периоду, а био је свједок и посљедњег рата.

  • Животни пут ме је водио из рата у рат. Оца сам изгубио у Другом свјетском рату, а он свог оца у Првом свјетском рату. Пола вијека сам провео у бјежању и скривању од непријатеља – са сјетом прича Чечавац.

Док је Спасоје Ђенић поносан на чињеницу што је учествовао у ослобођењу Дервенте, Добоја, али и Београда и то, како каже, босоног прешавши читав пут пјешке.

  • Самоиницијативно сам одлучио да се придружим партизанима. Био сам најмлађи у чети, али сам ишао раме уз раме са осталим. Пјешке и најчешће босоноги обишли смо половину тадашње Југославије – сјећа се Ђенић и додаје да му је „хладни рат“ однио мајку и сестру које су настрадале због помагања партизанима, јер су биле веза за пошту.

За послијератни период и овај ратни ветеран каже да су то била тешка времена и да је владала велика немаштина. Требало је доста труда да се „стане на ноге“ и да се побјегне од канџи страха и страдања.

  • Ратови су однијели хиљаде душа, али не треба да живимо у прошлости, али исто тако не смијемо ни да заборавимо шта смо све проживјели – завршава своју причу Ђенић.

Дервента у Другом свјетском рату

У Другом свјетском рату 1.350 становника наше општине убијено је у логорима, затворима и на кућном прагу. Дервента је први пут ослобођена 9. септембра 1944. године, али борбе су настављене све до 19. априла  1945. године, када је град коначно ослобођен од окупатора.

Related posts

Свечаношћу протканом ђачким
талентима прослављен Дан школе

Derventski List

Насиље у породици брига читавог друштва

admin

Уз гробље у Горњем
Детлаку стасава капела

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još