ИЗДВОЈЕНОНовости

СИМИЋ: ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА ДИО НАШЕГ ИДЕНТИТЕТА

За Дервенту и Дервенћане Велика Госпојина је један од најзначајнијих празника у години. Осим што је то прилика да се сретнемо с драгим људима, да се опустимо и забавимо, Велика Госпојина је прилика да се осврнемо на годину иза себе, да видимо шта и колико смо урадили, шта смо испунили од планова, шта желимо и шта можемо да урадимо до сљедећег празника.

Најбољи саговорник, када је цјелокупни амбијент у Дервенти у питању, свакако је начелник општине Милорад Симић. Без обзира на чињеницу да он о пројектима говори сваки дан или готово сваког тренутка, није на одмет да још једном „претресемо“ све оно што је обиљежило период од прошле до ове славе.

– Очекујем да већину послова које смо започели завршимо, да коначно буду завршени и послови који не зависе од нас, али да буду отворени нови пројекти и утврђени нови планови. Са сигурношћу могу да тврдим да ће бити нових идеја, нових пројеката и да ће сви Дервенћани моћи да буду поносни – рекао је Симић.

О Великој Госпојини многи Дервенћани мјере шта су урадили, докле су стигли, како живе… Која је Ваша оцјена тих детаља, када се говори о животу у Дервенти?

– Прослављање Велике Госпојине, на овакав или сличан начин, ове године се приређује 168. пут. И то ће трајати док је Дервенте и Дервенћана, јер је то постало дио идентитета свих који живе у Дервенти и оних који Дервенту доживљавају својом. Ми овај празник славимо с пуно љубави и поноса, али морамо, истовремено, да мислимо и од чега се живи, да видимо како да живот у Дервенти учинимо угоднијим и лакшим.

Као логично, намеће се питање шта се то у Дервенти радило да би живот био угоднији и лакши?

– Тешко је све послове сврстати у неку од категорија и рећи то је мали или велики посао, јер људи различито доживљавају сваки пројекат. Неком је важан пут, неком водовод, другима опет треба радно мјесто, а има и оних амбициознијих. И све је то људски, све је то у границама прихватљивог понашања. Сматрам да средства уложена у изградњу или реконструкцију путева, изградњу водовода, изградњу или реконструкцију улица и таком даље, нису потрошен, него инвестиран новац.

Било је неколико великих пројекат. Иако их је тешко разграничити по величини, можете ли говорити о онима који су најзначајнији?

– Завршили смо грађевинске радове и вањско уређење Геронтолошког центра и то је објекат за сваки респект, али још чекамо да га држава опреми и стави у функцију. Изградили смо фудбалски терен са вјештачком подлогом, а завршили смо и доградњу објекта дјечијег обданишта, тако да смо повећали капацитет ове установе до те мјере да више неће бити дјеце на листи чекања. Ова два посљедња су пројекти који се финансирају средствима Владе Републике Српске, а трећи је изградња парка „9. јануар“ који је у току и на који ћемо сигурно бити поносни.

Реконструкција путева до центара мјесних заједница је такође активност која је обиљежила другу половину прошле и прву половину ове године?

– Да, одлучили смо се за то, јер су путеви према центрима Доње Лупљанице, Појезне, Црнче и Костреша били у заиста критичном стању. Дионицу према Доњој Лупљаници смо у потпуности завршили, као и према Црнчи, а за Појезну и Костреш урађен је дио посла, док је за другу фазу у току процедура набавке.

Поменули сте и мале локалне путеве, а све гласније се говори о томе да ове активности јењавају?

– Наравно да јењавају јер смо ми добар дио локалних путева завршили, али смо свјесни да још увијек има оних људи којима треба омогућити да до својих кућа или имања стижу угодније и лакше. Прошле године смо у изградњу и реконструкцију осам путева у другој фази инвестирали нешто мање од 200.000 марака, а радили смо у Церанима, Лупљаници (Бојковац), Великој Сочаници, Горњој Лупљаници, Мишковцима, Босанском Дубочцу, Дријену и Осињи. Ове године ради се или ће се радити на путевима у Осињи (Гојковићи, Јошића баре), Црнчи (Бабићи, Николићи, Јагодићи, Брезичани), Мишковцима (Милинковићи и Панићи), Дријену (Јутрићи) и Малој Сочаници (Радановићи – Ћорићи). И то није све, јер имамо и другу фазу која обухвата путеве у Мишковцима (Јефтићи), Појезни (Жунићи), Црнчи (Бабићи), Осињи (Јаћимовићи – Станковићи, Гојићи), Бишњи (Томинчићи), Дрину, Трстенцима (споменик – Каменовац), као и на дијелу Озренске улице.

Радило се и на градским улицама?

– Да, радили смо у улицама 19. април, Косовских јунака, Хајдук Вељка, Колубарској, Одред војводе Мишића и тако даље. Такође, треба напоменути да је уређен и плато код Спортске дворане, тако да је повећан капацитет паркинга.

Било је значајних радова и на водоводној мрежи?

– Како смо и обећали, завршили смо водовод у Мишинцима, а на 40 километара водовода  „Липе“, који обухвата дијелове села Рапћани, Осојци, Календеровци, Бишња и Доњи Детлак, прикључено је 145 корисника. Имамо припремљену техничку документацију за водовод у дијелу Агића, а интензивиране су и активности на истом послу у Лужанима. Изградња водовода, као и остали послови, покретаће се тамо гдје људи покажу интересовање за то.

Има још неких пројеката који нису тако бројни?

– Важна је канализација у Новом Насељу, као и реконструкција расвјете у неколико улица, а требало би да се ради на адаптацији Рукометног игралишта и на још неколико локација. Има и неколико пројеката усмјерених на подручја на којима углавном живе повратници.

Свега тога не би било или би било много мање да није привредне активности чији интензитет се не смањује?

– Да нема привреде и људи који производе и зарађују, тешко би могли да причамо о оволико послова које радимо. У Дервенти се, према званичним подацима, број запослених стално повећава, мада се и ми суочавамо са проблемом одласка људи. Имамо више од осам стотина привредних субјеката који остварују приход и када би се поредили с другима били би далеко испред њих.

Дервента је и даље један од најатрактивнијих дестинација за улагање капитала, односно за покретање бизниса.

– Јесте. Често одговарам на питања зашто је то тако и постоји ли некакав рецепт. Знам само да са свима који изразе било какву жељу да нешто раде разговарамо потпуно отворено и без скривених намјера или жеље да некога доведемо у заблуду. Сви на почетку знају шта могу да очекују, које су њихове обавезе, шта морају да поштују, али и какве раднике могу да пронађу. Дио одговора лежи и у чињеници да је Дервента раније углавном била индустријски град.

Важна је и надградња у смислу социјалне заштите, образовања, здравства, културе, спорта и сличних дјелатности.

– Наравно да су те области важне, јер и оне чине живот, можда чак више него све остало. Међутим, на неке ствари тешко можемо да утичемо, с обзиром да се посебно у социјалној заштити, образовању и здравству одлуке креирају на другим мјестима. Ми само можемо да понудимо квалитетне кадрове који ће домаћински бринути да запослени и објекти буду у функцији процеса због кога постоје. И то и чинимо, а да значајније можемо да утичемо на рјешења, она би дефинитивно била боља.

Може ли укупни друштвени живот да буде садржајнији или је ово што имамо довољно?

– Никад није добро да не би могло да буде боље. Задовољство је ствар личног осјећаја, па о томе тако треба и размишљати. Важно је да имамо сасвим довољно догађаја из различитих области. Ето претходних неколико дана су најбољи показатељи за то. Имали смо прегршт спортских, културних и забавних манифестација гдје је свако могао да пронађе нешто што га занима. Знам да има средина у којима је врхунски културни догађај филмска пројекција. Ми смо достигли висок ниво, па чак многе ствари пролазе незапажено.

Гдје видите Дервенту догодине у ово вријеме?

– Очекујем да већину послова које смо започели завршимо, да коначно буду завршени и послови који не зависе од нас, али да буду отворени нови пројекти и утврђени нови планови. Са сигурношћу могу да тврдим да ће бити нових идеја, нових пројеката и да ће сви Дервенћани моћи да буду поносни. Да говоримо о стварима које ће Дервенту оставити на путу успјеха и препорода, да створимо услове којих нећемо да се стидимо пред потомцима.

Награда

Вама је прољетос у Новом Саду уручено признање „Капетан Миша Анастасијевић“, као најбољем партнеру у региону. Како видите ово признање?

– Лагао бих када бих рекао да ми не прија када неко препозна мој или наш рад. Сама чињеница да је Дервента једина локална заједница из Републике Српске која је добила признање, доста говори. Када томе додамо да је ту било врло угледно друштво из свијета привреде, универзитетских професора, те личности које су у различитим областима постигле запажене резултате, мора се признати да је било врло пријатно.

Толеранција

Толеранција је нешто о чему сте свих ових година, од када обављате дужност начелника говорили. Било је покушаја да се то девастира?

– Толеранција, национална, вјерска и свака друга, је можда нешто на што сам најпоноснији. Достигнути степен трпељивости морамо да чувамо и његујемо сви заједно, да нам се случајно не заметне мржња због тога што је неко другачији или нешто ради на другачији начин.

Related posts

УСКОРО СТЕПЕНИЦАМА ОД БИВШЕ ЗЕЛЕНЕ ПИЈАЦЕ ДО ТРГА

admin

„ОСВЕТНИЦИ“ И „ПАРК ЧУДЕСА“ ВЕЧЕРАС (ВИДЕО)

admin

Гимназија 110 година ризница знања

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još