Саборовање породица које носе презиме Пећић, послије прошлогодишње паузе, настављено је ове године на празник Велике Госпојине, а у Појезни се окупило више од 80 презимењака из овог села, али и из Трстеника, Жагубице и других мјеста гдје су се Појежани раселили.
Први пут Пећићи су се окупили у Батајници, када је домаћин сусрета био Перо Пећић, а на овогодишњем саборовању констатовано је да је најстарији презимењак осадмесетседмогодишњи Богдан који живи у Чуругу, а прати га годину млађи Душан из Појезне.
Организатор саборовања Ратко Пећић, који је на таписерији израдио плакету братимљења Пећића, казао је да су, упркос пандемији, успјели наставити традицију окупљања.
– У оваквој ситуацији није било лако организовати саборовање. Иако је киша омела да гостима из Трстеника и Жагубице покажемо наше историјске споменике, цркву и љепоте природе, окупљање је протекло у веома лијепој атмосфери – рекао је Пећић.
Његов презимењак из Лединаца Јово Пећић казао је да му је долазак на окупљање била велика жеља.
– Пресрећан сам, веома узбуђен и радостан. Животна жеља ми је била да се састанемо – рекао је он.
С обзиром да се Пећићи из Жагубице, Трстеника и Дервенте доскора уопште нису познавали, идеја да се организује саборовање родила се када су дервентски Пећићи приликом гостовања фолклорног друштва у Трстенику упознали своје презимењаке.
– У Трстенику нас има 25 домаћинстава и славимо Ђурђевдан, те се поуздано зна да смо поријеклом из Црне Горе, негдје код Цетиња, од лозе Вукмировићи – рекао је Славиша Пећић из Трстеника.
Према предању, Пећићи су у Појезну дошли између 1800. и 1820. године. На сеоском гробљу у Појезни најстарији споменик подигнут је 1901. године Стојану Пећићу. Пећићи одавно говоре да су се у Појезну доселила браћа Цвијо и Ћетоје. Тако да се и данас, Пећићи, потомци Цвије називају Цвијановићи, а Ћетоја Ћетојевићи.
