Српска православна црква и вјерници данас прослављају Бадњи дан, дан строгог поста, али и дан породичне радости и припреме за најрадоснији хришћански празник Божић, дан родјења Исуса Христа.
Данас се сјече бадњак, уноси у кућу, а вечерас, уз трпезу, окупља се породица. С обзиром на предстојећи Божић, Бадњи дан носи у себи посебну радост, која се осликава у молитвама, али и у обичајима српског народа.
Тадиција налаже да се уочи Бадњег дана се бди, па отуд и назив у српском језику: бадњи, настало од бдјети, што значи дан бдијења.
Јутрос рано, домаћини куће сијеку бадњак. У цркви се служе царски часови, али и литургија Светог Василија Великог. У свим православним домовима осјети се посебна празнична радост.
У ранијим временима бадњак се уносио у кућу, а потом налагао на огњишту, а данас најчешће налажу, односно пале испред храмова. Након налагања бадњака, обављају се припреме за најважнији дио дана – Бадње вече, када се око трпезе, у празничној радости, окупља православна породица.
Према хришћанској традицији, обичај сјечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звијезде да се родио Христос Спаситељ, насјекли грања и понијели га у пећину да наложе ватру те огрију Христа и његову мајку. Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио.