Друштво

Чамци из Дервенте плове водама широм БиХ

Када је прије четири године замолио комшију да девастирани чамац стар 30 година не цијепа у дрва него да му поклони, Дервенћанин Слађан Будишић ни слутио није да ће му израда чамаца постати главни хоби и да ће почети активно да се бави овим послом.

Репарација поклона уродила је плодом, али због старости и дотрајалости није могао предуго да га користи. Тада је кренуо у потрагу за новим чамцем, што је било веома тешко јер су барке израђивали старе занатлије које више немају снаге за тај посао, а многи су и умрли не пренијевши своје знање млађима.

Потрага је завршила надомак Српца, али тај чамац није задовољио ни потребе, ни стандарде, па је узео ствар у своје руке и уз помоћ интернета пронашао шеме, скице, објашњења и видео снимке и сам почео да прави чамце, поставши једини чамџија на овом подручју.

Будишић каже да када је направио свој први чамац мало ко му је вјеровао, јер је он по струци конобар и до тада никада није радио са дрветом. Данас, ипак, истиче да је вјеште руке наслиједио од дједа по оцу који је био столар и правио каце, вучије, прозоре и све оно што је у то вријеме било тражено и могао је да направи све што замисли.

– Одрастао сам на Укрини и цијели живот пецам и увијек сам волио чамце, а тетак је имао један и уз њега сам се увијек возио. Када сам изучио снимке и нацрте које сам пронашао на интернету, отац и ја оборили смо једну нашу велику јелу, комшија је испилио и онда сам почео да правим свој први чамац. Сви су се чудили што је то мојих руку дјело јер у животу нисам радио с дрветом, али  ако човјек има вољу може све да научи – каже Будишић додавши да му је израда и репарирање чамаца занимација која га опушта.

За овај посао, додаје, кључна је прецизност, јер се ради о захтјевном и „опипљивом“ занату.

Када је израдио свој чамац из знатижеље је поставио слику на један од интернет сервиса продају и убрзо је услиједио позив из Челинца, а потом и из других градова. Данас његове барке плове Укрином, Босном, Савом, те бројним ријекама и језерима широм државе.

– Изненадио сам се када ме је позвао човјек из Челинца који има воденицу и рибњак и питао могу ли да му направим неки мањи чамац. Пристао сам, јер ми је то био изазов и када је тај човјек дошао по њега био је презадовољан. Онда сам направио један комшији, куму, и тако су људи сазнали шта радимо и интересовање је расло – испричао је Будишић.

Чамце веће од пет метара правио је за купце у Томиславграду.

– Неколико њих сам направио за поручиоце из Трстенаца, чамце мање по три метра сам послао у Модричу, ресторан „Еден“ је од мене поручио два чамца – говори Будишић додајући да дрво има душу и да чамац кад се састави мора ићи у воду и да не би смио да стоји.

Овај случајни чамџија каже да је рад с дрветом осјетљив јер оно може да пукне, а прецизност и осјећај у рукама посебно су потребни приликом закривљивања дасака, затезања и других маневара.

Након година праксе данас му за израду једног чамца треба четири до пет дана. Барке прави од храстовог дрвета, боровине, а у посљедње вријеме и од липе која се показала најбољом. Само током прошлог мјесеца израдио је чак  десет чамаца.

– Кроз овај хоби упознао сам се људима и из Србије са којима сам размијенио искуства, па су ми препоручили да правим и од липе и стварно се показала најбољом, јер је савитљива, не пуца и има дуг рок трајања.

Цијена

Будишић каже да цијена чамца зависи од захтјева купца, избора дрвета, дужине чамца и слично. Он додаје да је прије самог почетка израде чамца потребно набавити добру даску.

Related posts

Мјештани иницирали асфалтирање пута Врхови – Тешића баре – Лексија

Derventski List

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ДАРУЈЕ КАПЉИЦЕ КОЈЕ ЖИВОТ ЗНАЧЕ

admin

Прекиди у снабдијевању струјом сутра

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još