ИЗДВОЈЕНОНовости

Чардак мрља на лицу правде

Стална борба за процесуирање свих оних који су одговорни за злочине над српским становништвом Чардака и Дервенте, одавање почасти страдалим, те настојање да се страдање Срба у Посавини надје у уџбеницима зарад опомене младим генерацијама да се злочини не смију заборавити и поновити, дуг је према свих 37 жртава Чардака.

Истакнуто је то данас током округлог стола који је у Центру за културу организовам поводом 30. годишњице страдања српског становништва на Чардаку, највећем дервентском стратишту.

Теме злочина на Чардаку, али и у читавој Дервенти и Посавини током Одбрамбено – отаџбинског рата окупиле су представнике ратних заробљеника и Градске управе Дервентa, али и директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лицa Милорада Којића, предсједника Скупштине града Бојана Радановића, представнике удружења ратних заробљеника из Модриче, Брода, Шамца и Лакташа, те чланове породица погинулих, представникњ Градске борачке организације и свештенике.

Неке од кључних тема округлог стола, поред усаглашавања да је жива ријеч о преживљеним страхотама и евоцирање успомена болан пут истине, кључан за одржавање сјећања на злочине, били су и проблеми губитка свједока ових злочина, али и незадовољство до сада изреченим пресудама.

Предсједник дервентског Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић истакао је да су за сада, одговорним за злочине у Дервенти изречене казне од око 47 година затвора.

– Читаве породице су побијене у Дервенти, Лазаревићи, Живковићи, Зорић и Ћудићи и до данас нико није одговарао за те злочине. Сматрамо да су досадашње изречене казне испод минимума, с обзиром какве су ратне злочине чинили у Дервенти и то би требало да буде 475 година пресуде. Подсјетићу да је Азра Башић, која је мучила и заклала Благоја Ђураша, осуђена на 14 година затвора, Дамир Липовац, који је био командир логора у школи у Пољарима, а који је такође мучио заробљенике, те извео двојицу логораша и пресудио им хицима у леђа и уста, добио само седам година затвора. Нихад Хамзић Фриц је одвео 15 људи на копање ровова на Томасово брдо и умјесто да их врати, они су били распоређени као живи штит између српске војске и регуларне војске Хрватске, приликом чега је осам заробљеника страдало, а седам тешко рањено, а он је за то добио само двије године затвора – рекао је Кнежевић.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић казао је да је рад правосуђа на нивоу БиХ усмјерен против Срба.

– Треба да знамо да је аљкавост правосуђа на нивоу БиХ у континуитету усмјерена против Срба и то непроцесуирањем злочина почињених над Србима. Захваљујући посавским удружењима имамо 23 осуђена лица и још 18 процеса који су у току, што је убједљиво највише осуђених када говоримо о регионалној заступљености, а то је заправо резултат рада удружења логораша. Међутим, то свакако није довољно у односу на злочине који су се дешавали и у систему логора који је био успостављен у Посавини. Нажалост, имамо неадекватан одговор правосуђа из Хрватске који штите држављане Хрватске одбијајући да их изруче у БиХ или пред ентитетско правосуђе. Ријеч је о десет лица који су недоступни органима гоњења – казао је Којић додавши да је круцијално радити и на остављању писане ријечи о страдањима у Посавини.

– Врло је важно да се прича о овој теми, иако не можемо да утичемо на исход, односно на то да ли ће бити подигнутих оптужница или самих пресуда, али је јако важно да причамо о томе и да остане писани траг – казао је Којић.

Да је обавеза свих генерација очување успомене на страдања и подсјећање да се овакви злочини никада не понове, истакао је и замјеник градоначелника Синиша Јефтић.

– Борба ових људи траје од 26. априла 1992. године, откад су, како су рекли, донијели одлуку да живе. Цијелу тортуру коју су прошли и све начине злостављања тешко је и побројати, а камоли то све проживјети и они то проживљавају све вријеме, живе са тим, од првог дана, кроз судске процесе и свједочења. Оавеза свих нас је да развијамо културу сјећања да се све што се десило никад не заборави, али и не деси – рекао је Јефтић.

Највише Срба са Чардака убијено је управо 26. априла 1992. године и то на Васкрс, у својим домовима, а тим поводом у галерији Центра за културу изложени су и архивски документи и фотографије страдања.

Помен жртвама биће одржан у недјељу,  1. маја, на мали Васкрс у Спомен – комплексу „Чардак“ у 11 часова.

 

Related posts

Питкy водy добила 22
домаћинства у Брезицима

Derventski List

Дијелови Модрана и Градине данас без струје

admin

ОСУМЊИЧЕНИ ЗА УБИСТВО КРУНИЋА ЗАУСТАВЉЕН У ДЕРВЕНТИ

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još