Дервентски вашар заузима посебно мјесто у традицији дервентског краја, те је као манифестација са традицијом дугом 170 година, постао дио листе нематеријалне културне баштине Републике Српске, а идући корак је кандидатура за УНЕСКО чиме би ова манифестација постала препознатљива широм свијета.
Начелник општине Милорад Симић није крио задовољство што се једна од најпознатијих и најдуговјечнијих манифестација у Дервенти нашла на листи културне баштине Српске.
– То што је Дервентски вашар ушао на листу нематеријалне културне баштине донедавно је била мисаона именица, али због оваквог расплета, желим да будем оптимиста и да вјерујем и да ће се наћи и на УНЕСКО-овој листи и да ће тако читав свијет чути за Дервенту и за традицију дугу 170 година – казао је Симић за Радио – телевизију Републике Српске.
Он је додао да је вашар за Дервенћане одувијек био посебан догађај, а вашарски дани, празник у граду на Укрини.
– О значају вашара међу Дервенћанима довољно је рећи да су се некада позајмљивали опанци како би се отишло на вашар. Традиција његовог одражавања преживјела упркос тешким и злим временима и иако је неколико пута забрањиван и преживио је три рата, наши преци су његовали ову традицију и велико им хвала на томе – додао је Симић подсјетивши да се вашар одржава поводом Велике Госпојине, која је и слава општине.
Иницијативу за уврштавање вашара на листу нематеријалног блага покренула је Народна библиотека „Бранко Радичевић“ на челу са директорицом Мирјаном Плиснић која је изнијела и даље планове.
– Пут до доласка на листу нематеријалне баштине водили смо у сарадњи са Музејом РС, односно вишим кустостом Данијелом Ђукановић. У наредном периоду, наставићемо да радимо у том правцу и планирамо да у складу са материјалним могућностима обавимо и етнолошка испитивања дервентског краја, јер тренутно располажемо са веома мало података. Надам се да ћемо уз њихову стручну помоћ истражити и документовати већину онога по чему је Дервента специфична и шта бисмо могли истаћи како би заштитили културну баштину дервентског краја – казала је Плиснићева додавши да су планови да се настави са радом у етно – музиколошком смјеру којим дервентски крај обилује.
Идући корак је, истакла је и Плиснићева, припремање кандидатуре за листу УНЕСКО што би за Дервенту и вашар значило излазак на свјетску сцену.
– Велика је част кад се један елеменат нађе на овој листи, јер као такав бива познат широм свијета, а овај дио идентитета нашег народа постао би елемент свјетске културне баштине, и самим тим, привлачнији за туристе – објаснила је Плиснићева.
Како је настао вашар?
Турски султан Абдул Хамид II је 1851. године потписао ферман којим се дозвољава православним вјерницима обнова и изградња православне цркве, а њено освештање било је пропраћено народним весељем које се везује за Велику Госпојину. То весеље било је уприличено у црквеном дворишту, да би се за вријеме Аустроугарске владавине премјестило на простор данашњег сајмишта гдје се одржава и дан данас. Раније је вашар имао првенствено привредни значај, јер је био стјециште продаваца и купаца стоке, те окупљања занатлија, а данас има и забавни карактер, јер је проширен играма на срећу, луна парковима и другим елементима.