Прича Гордане Симић, директорице вртића „Трол“ и мајке двије дјевојчице које имају дијабетес, нашла се међу 14 награђених на конкурсу „Супер људске приче“ компаније „Супернова“ која је награде уручила данас у Дервенти.
Ради се о конкурсу који је награђивао приче о херојима из нашег окружења, а Симићева је описала свакодневицу њених кћерки Иване и Милицe и њихову борбу са дијабетесом. Главне улоге како у причи, тако и у стварности, носили су учитељица Драгана Поповић и наставник Жељко Грујић, који су били велики ослонац самим дјевојчицама током основне школе, али њиховој породици.
– У овој причи смо већ седам година и много нам је значила подршка свих који су били уз нас, а посебно школе, јер тамо наша дјеца проводе највише времена. Драго ми је што је овај пројекат осмишљен управо на начин да се промовишу људи који свакодневно чине добра дјела, а ми смо вјероватно једна од породица у низу којим ће просвјетни радници чине животе љепшим – рекла је Симићева захваливши се „Суперновој“ на скретању пажње на људе на које се треба угледати.
– Никада нећу заборавити то да је учитељица Драгана пристала да даје инсулин нашој дјевојчици, јер је видјела нашу борбу са дијабетесом. Такође, професор физичког васпитања Жељко подржао је Ивану у њеним свакодневним изазовима, када је изводио са часова када би јој ниво шећера у крви био јако висок – казала је Симићева додавши да је Ивана данас средњошколка и да има исту врсту подршке и под кровом Средњошколског центра „Михајло Пупин“.
Осим Симићеве, компанија „Супернова“ наградила је и Поповићеву и Грујића, главне ликове у причи о хуманости.
– Нажалост, имам искуство са дијабетесом, али свакако није исто давати инсулин дјетету и одраслом човјеку. На почетку, родитељи су долазили и давали лијек дјевојчици, а ја сам једноставно хтјела да им олакшам. Трудила сам се да припремим и другу дјецу и укажем на то да је нормално да Милица сваког дана добија лијек тако да има подршку и са њихове стране – казала је Поповићева, а Грујићу је ово искуство са дијабетесом било прво.
– Нисам мислио да ћу моћи много да помогнем, а тек касније сам схватио колико је важно да у школи контролишемо ниво шећера. Такође, дуго сам размишљао да ли ћу бити спреман да поведем Ивану на екскурзију, јер код свих нас путовање изазива промјене и имали смо једну кризну ситуацију, али је све на крају прошло добро – рекао је Грујић.
Представница компаније „Супернова“ Данијела Маринковић Орлић истакла је да је конкурс „Супер људске приче“ покренут са јасним циљем.
– Жеља је била да представимо људе и приче, јунаке и покретаче добрих дјела, да се чује за њих у јавности и да обојимо наше друштво лијепим причама – казала је Маринковић Орлић.
Школа
Ивана и Милица, када им је потврђена дијагноза дијабетеса, похађале су Основну школу „Никола Тесла“, а директор Љубиша Ђурић рекао је да је свим члановима наставног особља ове школе природно да помажу и подржавају ученике.
– Ово је један мали град, гдје се и приватно познајемо, тако да се и на послу и у школи понашамо као породица, једни другима смо при руци, а посебно у тешким ситуацијама – рекао је директор Ђурић додавши да је позив просвјетног радника сам по себи узвишен, а дјела ових наставника иду у прилог томе.