Иако су од убиства осам српских логораша на Томасовом брду прошле 32 године и даље је жива нада да ће они који су наредили и извршили убиства недужних цивила бити приведени лицу правде.
Поручено је то данас на Томасовом брду гдје је служен помен и одата пошта Радету и Жељку Бокуру, Драгану Грбићу, Милораду Гуњевићу, Мири Јовичићу, Вујадину Љубојевићу, Сави Павловићу и Ненаду Панзаловићу који су 19. јуна одведени да копају ровове за хрватске снаге и ту и убијени. Још седам заробљеника је тешко рањено, а у молитви су поменути и погинули борци овог краја током Народноослободилачке борбе.
Сјенима убијених поклонили су се чланови њихових породица, у име градоначелника шеф Одсјека за борачко – инвалидску заштиту Станиша Микеревић, те чланови Удружења ратних заробљеника Дервенте и делегације политичких партија СНСД, СДС и СП.
Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић истакао је да дервентски Срби, поготово становници Чардака, одакле је највише мјештана одведено у заробљеништво гдје су мучени и страдали, још увијек чекају правду.
– Већ смо се неколико пута обраћали Окружном тужилаштву у Добоју и Тужилаштву БиХ, а главни тужилац Миланко Кајганић нам је, још прије двије године, рекао да се покрећу тужбе за страдања логораша на Томасовом брду, као и за злостављање жена са Чардака, али до данашњег дана нисмо дочекали ниједну оптужницу. Ипак, нада увијек постоји да ћемо угледати правду – казао је Кнежевић.
Голготу логора преживио је Остоја Шарчевић.
– Ујутро, 19. јуна, аутобус ХВО-а одвезао је нас 35 заробљеника у правцу Цера и код једне куће оставио је 20 људи, а нас 15 су вратили у аутобус, и тада сам се понадао да смо ми вишак и да ће нас вратити у хангар, али заправо су нас одвезли на Томасово брдо и рекли да ћемо ићи копати ровове иако нисмо имали алата, а сви смо били до паса голи и боси. Послије чекања да нас неко усмјери, дође неки мали, крвавог лица са пушком и рече да га пратимо, гдје буде требало трчати, пузати, чучнути, све ћете тако. Ми смо га пратили, пузећи дошли до споменика и ту су почеле да падају гранате, али смо се провукли до кућа гдје смо се нашли у унакрсној ватри – испричао је Шарчевић.
Послије Томасовог брда, служен је помен и испред спомен – плоче код данашњег Центра за културу, а некадашњег Дома ЈНА, логора за Србе. У том објекту убијени су Благоје Ђураш и Чедо Ћудић, а њиховим сјенима поклонили су се чланови породица, замјеник градоначелника Синиша Јефтић и шеф Одсјека за борачко – инвалидску заштиту Станиша Микеревић, представници Удружења ратних заробљеника и делегације политичких партија СНСД, СДС и СП.
