Иако је прошло 28 година од злочина над српским заробљеницима у Дервенти, лицу правде још увијек нису приведени сви они који су чинили звјерства, али ни њихови налогодавци.
Поручено је то током парастоса који је служен поред споменика на Томасовом брду гдје је убијено осам заробљеника који су 19. јуна 1992. године послати да копају ровове за потребе хрватске војске. Седморица заробљеника тада су тешко рањена.
Помен је служен и испред Центра за културу, некадашњег Дома ЈНА, који је током посљедњег рата био логор за Србе. Управо на том мјесту многи Дервенћани су били подвргнути највећој тортури, а мучки су убијени Благоје Ђураш и Чедо Ћудић.
Вијенце испред спомен-плоче за убијене логораше положиле су породице страдалих, начелник општине Милорад Симић, делегације бивших логораша и других организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, те представници политичких партија.
Предсједник Удружења ратних заробљеника Дервенте Драго Кнежевић истакао је да су више пута тражили објашњење тужилаштава о томе зашто предмети против одговорних за злочине над Србима тапкају у мјесту.
– У неколико наврата тражили смо објашњење шта се чека, зашто предмети стоје и колико времена је потребно да прође да починиоци буду приведени лицу правде – казао је Кнежевић додавши да никада ни на један допис нису добили одговор.
Син убијеног Благоја Ђураша, Славиша изразио је незадовољство радом Тужилаштва БиХ у којем предмети против одговорних за злочине над Србима годинама стоје нетакнути.
– Након што је Азра Башић осуђена за убиство мог оца, све је стало. Остали предмети двије године нису помјерени с мјеста, а разлога за то нема – закључио је Ђураш додавши да је велико разочарење и због тога што правда није иста за све, јер се, како је рекао, предмети против Срба експресно завршавају.
