Двадесетосмогодишњи Споменко Убипариповић, који више него вјешто тетовирањем преноси своје, али и импресије својих клијената на кожу, занат бруси у бањалучком студију „BL TATTO“.
Међу суграђанима је познат по реалистичним цртежима рађеним оловком, а његов таленат за цртање и тетовирање многе оставља без даха.
Таленат и љубав према умјетности његује, како каже, од када зна за себе. Цртањем се озбиљније почео бавити 2012. године, када је, како каже, схватио да може да постигне више на том пољу, док се обуци у домену тетоважа посветио крајем 2018. године.
– Увијек сам волио рад са оловкама, јер не изискује додатне елементе и нема много припреме, једноставно, узмем оловку и преточим мисли у цртеж. Тако сам почео да проучавам технике цртања, читам књиге аутора као што је Ендру Лумис и гледам друге умјетнике. Док сам још похађао средњу школу, јавила ми се жеља да се окушам у вјештини тетовирања, иако је то озбиљнији посао од цртања – каже Убипариповић.
Обуку и изучавање тетовирања почео је у Бањалуци на семинару Игора Пешића.
– Послије семинара почео сам свакодневно да долазим код њега у студио, што ме нагнало да почнем активно да се бавим тетовирањем и то датира од краја 2018. године. У том студију сам учио од четири мајстора за тетоваже који су ми доста помогли, али и даље учим и настојим да будем што бољи – каже овај млади умјетник.
Додаје да цртање и тетовирање, као двије гране умјетности имају више разлика него сличности. Стварање умјетничког дјела је суштина оба начина рада, али је одговорност много већа код тетовирања.
– Највећа сличност је визуелна, а разлика има много више. Једна од најважнијих ствари за мене је одговорност рада на кожи, јер је свака кожа различита, није на свакој исто радити и свака тетоважа је ново искуство и одговорност која је много већа – објаснио је Убипариповић додавши да у будућности жели да се окуша и у сликању, што је због обавеза до сада одгађао.
– Покушаћу да знање и вјештину умјетничког сликања да пренесем и на платно – казао је он.
Портрет патријарха
Павла понос
– Када се ради о цртању, најпоноснији сам на портрет патријарха Павла рађеног оловком на папиру димензија 100×70цм. Поносан сам на прогрес који сам до сада остварио у домену тетоважа, а о радовима ћемо причати за коју годину – казао је Споменко Убипариповић.
