Вријеме када се припремамо за прославу наших највећих празника логично је да за мишљење о најозбиљнијим темама упитамо кључну личност за доношење одлука, начелника општине Милорада Симића. Била је то прилика да нешто више сазнамо о оном што се у Дервенти радило од прошле до ове Велике Госпојине, те шта ће тек да се ради, да нешто више кажемо о оном на шта смо поносни, али и да упозоримо на оно што би требало да се мијења.
Велика Госпојина је већ 169 година празник који се међу Дервенћанима слави са посебним емоцијама и са посебним поносом. Ове године амбијент је нешто другачији, с обзиром на опасност од ширења вируса корона.
– Да, ових дана људи у Дервенти су посебно расположени, посебно весели и наша иначе отворена срца су још отворенија. Дочекујемо драге госте, налазимо времена и жеље да се опустимо и забавимо, да се провеселимо. У великој мјери је стање другачије него иначе, а све што се догађа у цијелом свијету ни нас није обишло. Љекари и остали здравствени радници нас упозоравају и позивају на опрез и уздржаност, посебно када су у питању контакти с другим људима. Та опасност која је проузроковала и неке мјере у смислу дефинисања начина понашања, у великој мјери је одредила и начин прослављања Велике Госпојине. Морамо да будемо много уздржанији, да контактирамо са много мање људи, да одржавамо физичку дистанцу између себе, а све то доводи до чињенице да ће славље бити мањег обима него иначе.
Недавно сте саопштили да ове године неће бити Вашара и Сајма привреде и туризма, а отказане су бројне друге манифестације.
– Нажалост, приморани смо да откажемо све манифестације које могу да буду ризичне по здравље људи, односно које би допринијеле ширењу вируса. Нисмо то урадили само ми у Дервенти, отказане су и многе друге манифестације, па чак и оне свјетског карактера.
Како се, према Вашем мишљењу, Дервента снашла у овом времену, с обзиром да сте и командант Општинског штаба за ванредне ситуације?
– Прво морамо да будемо свјесни да ова ситуација још траје и да не знамо до када ће трајати. Желимо да прође што прије, али морамо да се прилагођавамо. Мислим да смо ми у Дервенти урадили добар посао, када је ријеч о одбрани од ширења вируса. Прво желим да истакнем чињеницу да су се наши грађани понашали врло одговорно и савјесно, па тако за вријеме ограниченог кретања није било кршења те уредбе. Сви којима је била одређена мјера изолације, поштовали су то, а колико видим и знам, огромна већина становника се придржава свих прописаних мјера.
Ипак, било је случајева заразе.
– Нажалост јесте и то се није могло избјећи. Наши здравствени радници су се одговорно и храбро борили с овим појавама и мислим да су реаговали правовремено и у складу са прописаним протоколом.
Како су се снашли привредници? Неке области су посебно тешко погођене.
– Посебно важно је то што ниједан привредни субјект који се бави производњом није у потпуности престао са радом, па није било масовних отпуштања. Познато је да у Дервенти послује велики број производних предузећа и иако ни њима није било лако да раде, јер је био отежан транспорт и недостајало репроматеријала, најтеже су ипак погођене услужне дјелатности. Извјесно вријеме нису могли уопште да раде, а када им је рад омогућен, обим посла је значајно мањи.
Њима је помогла Влада РС, али и општина.
– Јесте држава интервенисала и захваљујући томе сачуван је највећи број радних мјеста и многи мали предузетници су успјели да преживе. Али, не постоји модел који би, за државу био изводив да сви буду задовољни. Ми на локалном нивоу смо креирали пакет олакшица у смислу ослобађања од закупнине и плаћања одређених такси.
Привреда и привредници су и даље окосница живота и развоја Дервенте и није тајна да се Ви несебично „трошите“ када им треба омогућити да раде.
– Сам податак да у Дервенти функционише 31 страна компанија, те значајан број компанија са домаћим капиталом, а укупно више од 800 различитих субјекта је за дивљење. И поред свега са чим се суочавају, ти људи налазе начин да своје пословање задрже на достигнутом нивоу. Дервента и даље предњачи у оствареном извозу, броју запослених радника у односу на број становника и сличним параметрима. Вриједност извоза дервентске привреде, на годишњем нивоу, је око 333,5 милиона марака, а вриједност увоза око 276 милиона марака. То су подаци пред којима треба скинути капу и честитати онима који то реализују, те нагласити да је то највише у региону. Задатак нас из управе је да им не правимо додатне проблеме, него да им помогнемо да послују што једноставније.
У Дервенти се одавно тражи и радник више.
– Чињеница је да у Дервенту на посао долазе радници из разних околних мјеста и да и они и послодавци имају интерес да раде. То је добро, јер је то знак да у Дервенти посла, за оне који желе да раде и да се усавршавају, има. Наравно, радници морају да раде на себи, да се обучавају за рад са новим технологијама, да се адаптирају на нове начине рада.
Свједоци смо и својеврсне експанзије у области станоградње. Како на то гледате?
– За мјесто величине Дервенте овај број новоизграђених стамбених објеката свакако је за респект. То показује да на тржишту постоји потреба за изградњом стамбених јединица и из тога могу да се извлаче различити закључци. Један од њих је и то да се многе породице одлучују да овдје свију своје гнијездо.
Један од важних предуслова за повољан привредни и пословни амбијент јесте, свакако, стабилна политичка клима. Може ли се рећи да Дервента има стабилан политички амбијент?
– Несумњиво је тако. Ми смо цијели мандат, који је на измаку, радили без икаквих турбуленција у том смислу, а односи у Скупштини општине били су такви да је све што се радило и предлагало имало извјестан исход. Међусобно смо се уважавали, слушали различите аргументе у разним фазама припреме и доношења докумената, па су приједлози који су излазили пред одборнике били у великој мјери усаглашени и њихово доношење није долазило у питање.
Како оцјењујете дјеловање опозиције?
– Нас од њих није бољела глава, јер нису имали озбиљан утицај на ствари о којима се расправљало и одлучивало. Углавном су се бавили покушајима опструкција што им није ишло за руком.
Стабилна политичка клима и значајни резултати који су остварени у привреди, омогућили су реализацију неколико важних инфраструктурних пројеката. Које би сте Ви, ако говоримо о посљедњих дванаест мјесеци, издвојили?
– То зависи из чијег угла се гледа. Становницима којима је до куће изграђен пут је то најважније, млади родитељи имају друге приоритете, стари и изнемогли своје жеље, сваки крај има своје планове, свака организована групација жели нешто други и тако даље. Ако говоримо о вриједности, односно висини улагања онда је свакако најзначајнија изградња новог капацитета вртића „Трол“, парка „9. јануар“, терена са вјештачком подлогом, завршетак Геронтолошког центра, набавка возила за Ватрогасну јединицу, изградња прве фазе Ватрогасног дома и тако даље.
Проширењем капацитета вртића ријешен је један од проблема са којима су се суочавали родитељи.
– Јесенас, кад смо завршили све радове, створена је могућност да у наш вртић буде примљено још стотину нове дјеце. То је од изузетне важности за младе родитеље који раде, али и за дјецу која се, боравећи у вртићу, касније лакше уклапају у друге облике заједнице. Иначе, услови у којима дјеца бораве у овој установи су на врло високом нивоу, тако да смо повећали квантитет, а задржали постојећи или повећали квалитет.
Као и вртић, парк „9. јануар“ и терен са вјештачком подлогом, грађени су од средстава које је обезбедила Влада Републике Српске.
– Да, али треба додати да смо ми реализацију сваког од тих пројеката подржали и из нашег општинског буџета. Не би имало смисла или не би било домаћински да се уради само оно за шта је неко други обезбедио средства, а да се од својих пара не ради ништа. Иначе, задуженост нашег буџета је на нивоу 8,03 одсто, а законом је дозвољено да се иде до 18 одсто, тако да се на том плану понашамо домаћински у правом смислу те ријечи.
Геронтолошки центар је прије неколико седмица званично отворен. Када ће примити прве кориснике?
– У овој установи, током чије изградње смо трпили бројне критике, све је спремно за пријем корисника. Међутим, као и у многим другим случајевима, чека се расплет ситуације с ширењем корона вируса, односно прецизна упутства надлежног министарства, а према најновијим информацијама првих 20 корисника у објекат би требало да уђу 1. септембра. Задовољство квалитетом изведених радова, опремањем и вањским уређењем, недавно је изразио и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик приликом обиласка објекта.
– Иако се стиче утисак да су сви локални путеви асфалтирани у плану су и нови радови.
– Осим изградње нових, реконструисани су и путеви изграђени прије 30 година, попут дионица на путу Осиња – Појезна, Џелињак – Дебела обала, Провалија – Три крушке и Беглуци – Костреш. Изграђене су нове дионице у Мишковцима, Малој Сочаници, те Појезни, Осињи, Црнчи, Бишњи, Трстенцима, Горњим Церанима, Куњеновцима, Пјеваловцу, Новом насељу, Новим Лужанима, Беглуцима, Врховима и Зеленикама. Изграђена је Озренска улица, чиме је Рабић спојен са Џелињаком, а асфалт је добила и Поп Јовичина улица. Можда неко може да каже да су то ситни пројекти, али прије изрицања таквог мишљења треба да се стави у позицију неког ко живи поред пута који није асфалтиран. Ми врло добро знамо шта изградња тих путева значи за становнике општине који живе поред тих путева.
Ускоро почињу и радови на тридесет локалних путева за које смо потписали уговор и за шта смо обезбедили средства. Градиће се путеви у Мишковцима, Горњем Детлаку, Доњој Лупљаници, Осињи, Дријену, Трстенцима, Бишњи, Горњим Церанима, Доњем Детлаку, викенд насељу Дрин, Горњим Календервоцима, Рапћанима, Великој Сочаници, Појезни, Црнчи, Доњим Церанима и у насељу Свиленград у Лугу.
Осим путева, радило се и не другим пројектима. Којим?
– Завршили смо значајан дио реконструкције Рукометног игралишта, гдје је постављена нова подлога и реконструисане су просторије за свлачионице. Одлучили смо да овим објектом у будућности газдује Спортски центар. Након што смо прошле године реконструисали кров на Стручној и техничкој школи, ускоро слиједи реализација пројекта из области енергетске ефикасности, а тренутно је у току реконструкција крова на дворани СШЦ „Михајло Пупин“. На стадиону „Текстилца“ у току је изградња свлачионица уз трибине, а изградили смо игралишта у Трстенцима и Великој Сочаници.
Недавно су потписани нови уговори за нове пројекте.
– Потписали смо уговоре за изградњу или реконструкцију још тридесет локалних путева у вриједности од 630.000 марака, затим за уређење платоа у близини ОШ „Никола Тесла“ од око 80.000 марака, те радове на православном гробљу од око 50.000 марака и изградњу ограде око Рукометног игралишта од 45.000 марака. Процедура је проведена за другу фазу изградње Ватрогасног дома од 300.000, а ускоро слиједи изградња улице поред ГП „Рад“ која ће повезати улице 1. маја и Жељезничку у вриједности од 140.000, улице поред парка „9. јаунар“ у вриједности од 130.000 КМ, а у току су и припреме за почетак реконструкције расвјете у граду, која подразумијева и изградњу нових расвјетних тијела чија вриједност је 63.000 марака.
Важно питање је и водоснабдијевање. Бројна домаћинства су прикључена на водоводну мрежу, али најављени су и нови, озбиљни послови у тој области.
– Прије извјесног времена покренули смо активност на рјешавању једног заиста крупног питања у области водоснабдијевања, а ријеч је о јужном дијелу општине, односно селима Горња и Доња Осиња, Појезна, Горњи и Доњи Церани, Црнча, Мала Сочаница и дио Велике Сочанице. Овластио сам активисте да истраже интерес мјештана, који је несумњив, јер се више од 720 домаћинстава изјаснило да жели тај начин водоснабдијевања. Ми у коначници очекујемо, када људи виде да то озбиљно радимо, да број заинтересованих достигне и 1.000. Капацитети наших изворишта су довољни, а сада трагамо за начином како то да изведемо. То није нимало наиван и једноставан захват, требаће много труда, енергије и знања да се то реализује, али сам сигуран да ми све то имамо и да ће доћи вријеме кад ће вода тамо протећи. Све чинимо да радови почну и прва домаћинства буду прикључена на водовод већ сљедеће године.
– Добар примјер домаћинима у овом дијелу општине су насеља која су овај проблем већ ријешила.
– Најсвјежији примјери су у Мишковцима, Агићима, Турским Лужанима, Жеравцу и Босанским Лужанима. Што се људи боље организују и буду агилнији, остварићемо лакшу комуникацију и прије и лакше ће посао кренути.
Колики је значај изградње новог ватрогасног комплекса?
– Након завршетка прве фазе изградње, ускоро би требало да почну и радови на другој фази, а онда слиједи опремање и вањско уређење које подразумијева и изградњу приступног пута. Вјерујемо да ће то, уз недавно набављено модерно возило, у значајној мјери повећати могућност да ватрогасци реагују још брже и ефикасније.
Ова година је изборна, а већ сада је извјесно да ће то бити избори у специфичним условима.
– Много је неизвјесности и то није добро за општи амбијент. Потпуно је извјесно да ће опасност од ширења вируса и у вријеме одржавања избора бити врло велика. Неће бити великих и масовних скупова и под знаком питања је начин вођења кампање, али ја још једном позивам све актере на уздржаност и фер поступање. Ми који се бавимо политиком већ смо се понудили бирачима, па нека у миру и без тензија одлуче ко заслужује њихово повјерење. Добро би било да сви радимо за љубав и напредак Дервенте, да будемо јединствени и наставимо остварену хармонију између локалних и републичких органа власти, што је гаранција боље позиције приликом реализације планова.
– Ипак, прије избора треба да прославимо Велику Госпојину.
– Да, треба да прославимо на начин како је то у овим условима могуће. Да чувамо себе, да чувамо једни друге, да будемо одговорни према себи и својој околини. Биће прилика за масовнија славља и окупљања и онда ћемо их искористити.
Нека нам је свима срећна Велика Госпојина, нека нам је срећан Дан општине, а вјерницима Српске православне цркве – црквене општине Дервента нека је срећна крсна слава.
Посјета Додика
Недавно је у Дервенти боравио српски члан Предсједништва БиХ и предсједник СНСД Милорад Додик. С обзиром да је он кључна политичка фигура на овим просторима, важно је подсјетити о чему сте разговарали.
– Важно је да с њим, али и свим институцијама Републике Српске и БиХ имамо добру комуникацију. Додика смо упознали са скоро свим нашим плановима, потребама и жељама, а он је изразио спремност да нас, односно Дервенту, подржи у нашим кључним и стратешким настојањима. Изразио је велико задовољство оним што је видио и оним што је чуо од нас, посјетио је Геронтолошки центар и провео одређено вријеме с неким нашим привредницима. Убијеђен сам, а потврду сам добио из више извора, да је предсједник Додик из Дервенте отишао задовољан оним што смо му презентовали.
Статус града
Недавно сте, послије сусрета с премијером Радованом Вишковићем, казали да би процедура да Дервента добије статус града требало да уђе у нову фазу.
– Послије усвајања Нацрта закона о граду Дервента на сједници Владе, документ иде у скупштинску процедуру. Слиједи расправа о нацрту и финални дио расправа о приједлогу, па очекујемо да све то буде завршено у догледно вријеме.
Прикључак на аутопут
Ријечи на састанку са Милорадом Додиком је било и о путној комуникацији.
– Осим прикључка на аутопут Добој – Бањалука који би требало да буде изграђен у Осињи и за чију изградњу се већ врши експропријација земљишта, од Додика смо добили подршку за идеју да у Подновљу буде изграђена приступна петља за коридор Пет Це, што би било врло значајно за наше привреднике који остварују огроман извоз.