Галерију дервентског Центра за културу од вечерас краси тридесетак сликарских остварења доктора наука из области теорије ликовне уметности и сликара Марина Милутиновића, а дјела која су изложена настала су у посљедње двије године и то великим дијелом ослањајући се на музички правац, џез.
Суграђани ће до 1. марта имати прилику да погледају слике полугеометријске композиције, а како сам аутор истиче, овај циклус дјела лишен је асоцијације на било шта реално.
– Ово је циклус који је рађен у посљедњих годину и по до две, а пре кога сам имао доста фаза, где је доминирала љубичаста, плава, а имао сам и једну изложбу под називом „Између сивих тонова“. Али, ово је нешто другачије, са доста светлих тонова и полугеометријском композицијом. Углавном сам истраживао и трагао за неким естетским формама или односима, хармонским и колористичким, али уједно и да задовољим те неке ликовне елементе који су мени уствари били примарни. Није ми био циљ да прикажем неки догађај или објекат, јер свакако живимо у једној свакодневици, стварности која је доста очигледна, предвидива, реална и тешка, тако да на нама сликарима остаје да измишљамо нешто – рекао је аутор додавши да се у позадини слика провлаче нотни записи у виду подлоге.
– На неким сликама, ако се боље загледате, назиру се ноте, с обзиром да ми је музика велика љубав. Моје сликарство има везе са џез музиком, а џез је слобода – рекао је Милутиновић објаснивши да су нека од дијела настајала доста дуго.
– Слике нису рађене експресивно и у моменту, настајале су доста дуго, неке по више месеци и чак их и дорађујем, јер кад стварам слику немам неку скицу, него сликам у глави. Понегде на сликама има и црвене, која је више доминанта и даје неки оптимизам, окер, али сиве у већим количинама која у суштини није хладна, јер има неко достојанство и неку топлину – објаснио је аутор додавши да је интересовање за изложбу овог циклуса радова доста велико, те је видно да се публици допада.
Идуће изложбе већ су заказане у Лакташима, Приједору, Новом Граду и Бањалуци.
Отворењу изложбе присуствова је и критичар др Александар Саша Грандић истичући да аутор својим радовима успијева да дочара да идеја слика потиче из спектра комплексне сиве боје.
– Основна интенција ових радова je сликање слободе, слободе тона која долази из џеза, који је музика импровизације и код аутора заиста постоји једна ликовна импровизација, која је заумна, која није плод промишљеног, него иреалног и занешеног метастања и тај исказ се полако опредмећује у онај ликовни, покушавајући да додирне невидљиви тон – казао је Грандић.
