Берба кукуруза која је широм Дервенте у пуном јеку, на већини парцела обавља се уз помоћ механизације, али за дио послова ипак не постоји машинско рјешење, попут убацивања жита у кош, и то онако како су то бројне генерације уназад радиле.
Допремање обраног кукурза у двориште, а потпом перушање и убацивање у кош, раније је била прилика да се уз посао састану шира породица и комшилук како би у једном домаћинству посао брже био завршен, а онда би се прешло у друго. Перушало се ручно, па су и послови трајали данима и до касно у ноћ или чак до првих пријетлова.
Данас су то послови који окупљају углавном ужу породицу, а који су поприште ковања нових планова за јесењу сјетву. Тако је и у породици Ђалић, гдје домаћини Љубо и Смиљка ових дана вриједно раде како би кукуруз ускладиштили за исхрану стоке у хладним зимским данима. Уз њих, ту је и представница старије генерације Софија, али и кћерка Невенка и унука Марија.
Година је, кажу, за ову врсту жита била лоша, па је и принос знатно мањи од очекиваног и неће дуго потрајати док сав кукуруз не буде у кошу.
– Ове године засијали смо око 15 дунума кукуруза на парцелама у Великој Сочаници и све то искористићемо за исхрану стоке коју узгајамо, односно крава, свиња и пилића. Сјетва је била скупа, па смо у односу на раније године обрадили само половину земљишта, а род је износио око 30 одсто од наших очекивања. Да је било падавина и кише у јулу као што је било у посљедња два мјесеца, принос би био далеко већи. Међутим, када чујемо како други говоре да им јер род још и мањи, морамо бити задовољни – кажу Ђалићи који су за сјетву бирали бањалучко сјеме кукуруза.
Сјетва
Због све већег раста цијена репроматеријала, бразде ће ове јесени бити још краће у односу на прољећне, а у односу на прошлу годину биће обрађено драстично мање површина.
– Сијали смо далеко веће површине, али цијена гнојива и горива је све већа тако да смо проморани да смањујемо количину обрађеног земљишта – додају Ђалићи.