Пуних 38 година осамдесетдеветогодишњакиња Мирјана Сировина учила је дервентске ђаке прва знања, а вријеме проведено међу школским клупама и данас је у њеном сјећању веома живо.
Мирне пензионерске дане ова некадашња учитељица проводи у свом дому у Улици Браће Југовића, признајући да јој недостају бивше радне колеге Мира Буцоњић, Дика Равлић и Душан Јелић са којима је уживала у дугим разговорима и шетњама.
Радни вијек Сировина је провела у Основној школи „Здравко Челар“ у којој је и дочекала пензију након 38 година стажа. У овој школи изводила је генерацију за генерацијом ђака, и то од првог дана од када је објекат школе изграђен.
Са осмијехом се присјећа наставе и догодовштина из учионице, а посебно мјесто у њеном срцу заузима ђак који је морао да понови први разред, јер није био научио слова.
– Нисам пуно ђака „обарала“, али имала сам једног ученика који је добро рачунао, а није знао да чита. Нисам имала избор него да му кажем да мора да понови разред. Сљедеће године поклонио ми је честитку за 8. март и то је једна од најдражих успомена које имам из школе – каже Сировина.
Њен пут до Дервенте био је несвакидашњи, а како поријекло води из свештенике породице Поповић из мајевичке школе, у дјетињству се много селила.
– Мој дјед је из Петровца дошао у Палачковце, а отац ми је био свештеник у Дугом Пољу. Отац је послије смрти мог дједа дошао у Палачковце гдје сам завршила четири разреда основне школе. Када је избио Други свјетски рат, мој отац је распоређен у Петницу, гдје и данас постоји центар за талентовану дјецу, и ја сам ту завршила три разреда гимназије. Четврти разред гимназије завршила сам у Бањалуци код ујака – прича Сировина додајући да је учитељску школу завршила 1949. године и запослила се у Дервенти гдје је до пензије генерације и генерације Дервенћана учила првом знању.
Поријекло
Преци Мирјане Сировина, међу којима је мноштво свештеника, махом су се школовали у мајевичкој школи која је некад постојала. Из те породице потиче и некадашњи владика злетовско-струмички доктор теологије и права Симо Поповић.
Логор
Тешких момената у животу Мирјане Сировина било је од самог дјетињства, а три седмице провела и у логору код Сиска.
– Године 1941. у вријеме НДХ, усташе су дошле и одвеле нас у логор у Цапрагу, гдје смо били три седмице. Била сам дијете, а ту су углавном били попови и виђенији људи. У једном моменту довели су још неке чланове наше породице, а када сам угледала ујну, обрадовала сам се као да нам долази у госте. У том логору са нама је био и Душан Јелић, јер је и његов отац Миливоје био свештеник – испричала је Сировина.