Друштво

Волан не пушта ни у 93. години

Возачки испит Јозо Бекић полагао је први пут далеке 1967. године, што га засигурно сврстава међу најстарије возаче на нашим просторима, а волан не пушта ни у 93. години, иако сада преферира дневну вожњу.

Овај живописни Дервенћанин рођен је у занатској породици у Модрану, одрастао са још шесторо браће и сестара, пензију зарадио у чувеној „Босни“. Отац је четворо дјеце, осморо унучади и 12 праунучади, а протекле недјеље навршила се година од када је удовац. Управо му самоћа, која је дошла са смрти супруге, најтеже пада.

– Самоћа ми најтеже пада. Дјеца су отишли, свако својим путем, у Канаду, САД, Њемачку. Сви су успјели у животу, стамбено су обезбијеђени и они и њихова дјеца, и неизмјерно сам поносан на то. Иако ме често обилазе, самоћа ми веома тешко пада. Понекад прођу и два дана да не сретнем никога, не проговорим ријеч ни са ким, јер нико од мојих некадашњих комшија више не живи овдје – са сјетом је прича времешни Бекић истичући да се труди да увијек нађе неку занимацију.

– Волим да читам, син ми сваког мјесеца из Хрватске доноси часопис „Војна повијест“, не пропуштам информативне емисије и често записујем податке које чујем, да бих послије неког времена сам себе провјерио да ли сам добро запамтио – каже овај Дервенћанин.

Бекић сам одржава кућу и окућницу, коси траву косилицом и тримером, а брине и о воћњаку и цвијећњаку.

– Управо сам обрао јабуке које сам намијенио за часне сестре, оне од тога припремају зимницу и компоте. Оне су бринуле о мојој супрузи, када више није могла да се креће, а ја нисам био у могућности да се бринем о њој и због тог сам им и више него захвалан – додао је Бекић констатујући да се на све навикао, али да се у кухињи никако не сналази.

Дуговјечност, како је казао, дугује захвалном послу, јер је радни вијек провео у канцеларији, али и одсуству порока.

– Једном сам се у животу напио, од медене ракије и то прије него сам постао пунољетан и тада сам себи обећао да нећу никад више и умријећу, а обећање нећу прекршити – изричит је Бекић.

Корона

Нажалост, због епидемиолошких мјера, Бекићева супруга је преминула а да није успјела видјети четворо праунучади, троје који живе у САД-у и једно које је у Загребу.

– Све нас је паралисала та пошаст и ја се надам да ће у што скоријем року све ово бити иза нас и да ће ми моћи доћи моји најмилији – казао је Бекић.

Related posts

Дружењем и такмичењима
обиљежен Међународни дан инвалида

Derventski List

Базар прилика за хуманост

Derventski List

Игор све ближе
скупом лијеку

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još