Срцем пуним љубави према Богу и људима већ готово 60 година службује сестра милосрдница Марија Зорислава Катић, а посљедњих деценију и по њен дом је самостан „Мајке Лујзе“ у Дервенти, а њена свакодневица молитва и хуманост.
Сестра Зорислава рођена је у Оџаку, а почеци њене службе били су Сарајеву, гдје се настанила послије завршетка више медицинске школе у Загребу.
– Те 1963. године требало је да упишем средњу медицинску школу у Добоју, али се у мени тада нешто преломило и донијела сам одлуку да будем часна сестра. Постала сам виша медицинска сестра и 1972. године изабрала сам да радим у Сарајеву на у служби за трансфузију и то као прва сестра милосрдница у униформи – испричала је сестра Зорислава присјећајући се почетака свог службовања Бољу и људима.
– Када сам почела да радим, тражила сам да то буде уз болесника, то јесте уз кревет. Жељела сам да се посветим томе и пружим помоћ људима. У Сарајеву сам дочекала и рат, који је донио тешке животне лекције – казала је сестра Зорислава која је у вихору рата помагала најтежим болесницима и рањеницима.
– У то вријеме, ми сестре милосрднице, успјеле смо да обезбиједимо људима да добијају барем оно основно, један хљеб и воду, а када су прилике биле боље обезбјеђивали смо им и пакете – испричала је сестра Зорислава коју је током службовања задесило да помаже људима у разним недаћама.
Један од таквих, тешких периода, било је и вријеме када је Дервенту задесила поплава. Иако је прије доласка у град на Укрини тражила пријевремену пензију у Дервенти је њено службовање добило нови смисао.
– Наши поглавари су мислили да овдје више нема сестара, да је народ махом отишао и да нема смисла да службујемо у Дервенти. Ја се нисам слагала са тим, водећи се вољом да помогнем потребитим, старим и болесним и на крају је донесена одлука да сестре дођу у Дервенту и поново оформе самостан – испричала је она додавши да је већ десенију и по уз остале сестре на услузи свим суграђанима.
– Идемо у кућне посјете, помажемо коме треба, његујемо и болесне. Ових 15 година у Дервенти провела сам чинећи добро које ме испуњава и сваког дана сам се будила покренута мислима да помогнем другима, са љубављу и Богом. Свакако, наш рад помажу и многи суграђани, као и Дервенћани који не живе овдје и то ме увијек изнова пријатно изненади. Дервенћани су јединствени по томе да се, и у свијету друже, знају један за другога и повезани су неким нераскидивим нитима, а што нисам нигдје друго видјела, ни у Сарајеву, ни у родном Оџаку – испричала је сестра Зорислава која се заједно са још двије сестре са којима дијели дом у самостану „Мајке Лујзе“ припрема за Божић, празник рођења Исуса Христа.
– У току су припреме за Божић, која трају четири седмице. То је радосно вријеме обиљежено љубичастом бојом. Тада палимо четири свијеће које своју свјетлост и љубав шире на четири стране свијета. Припремају се вијенци који нас буде да идемо на ране мисе, борови, шталице, јаслице, као и пшеница, трпеза и колачи, које дијелимо сиромашнима. У овом претпразнично вријеме нарочито обилазимо потребите, помажемо им у припремама, а уз помоћ добрих људи успијевамо да обезбиједимо и пакете помоћи – додала је сестра Зорислава.
Вијек и по дјеловања
Сестре милосрднице ове године обиљежиле су 150 година дјеловања у Дервенти. Сестринство је на позив тадашњег дервентског жупника у град на Укрини стигло 1872. године и одмах потом основана је основна школа. Од завршетка Другог свјетског рата сестре милосрднице анагажоване су и у области здравства. Сестрама је Интернационални мултирелигијски и интеркултурни центар „Заједно“ ове године уручио „Дервентско срце“ за допринос и дјеловање у Дервенти.