Mlin, drvene konstrukcije sa rustičnim detaljima, staro oruđe i alatke, te preslica čine dvorište Milovana Stojakovića na Gakovcu pravim malim muzejom, a posvećenost kojom ovaj Dervenćanin prikuplja rustične elemente prevazilazi hobi.
Ulaz u dvorište Stojaković je ukrasio sopstvenim ručnim radovima u vidu drvenih konstrukcija od greda i drugih dijelova zgrade stare oko 100 godina, a kako je sam istakao, odlučio je da zajedno sa svojim rukotvorinama izloži i antikvitete koje je sakupljao tokom godina.
– U inostranstvu sam proveo oko 30 godina radeći kao ugostitelj, pa sam tokom tog perioda dolazio u susret sa antikvitetima i jednostavno mi je bilo prirodno da počnem i sam da sakupljam alate, oruđe i detalje u Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj, NJemačkoj i Austriji. Sve što sam sakupio samo je čekalo kada i na koji način će biti izloženo – rekao je Stojaković dodavši da je inspiraciju crpio i na sajmovima.
– Prvi izazov bio je pronaći drvo koje može da se obrađuje i uređuje, jer sam znao da se radi o hrastu i da je teško dostupno. Igrom slučaja, naišao sam na takve grede i „rogove“ u Omeragićima kada je jedan od naših sugrađana srušio zgradu, prepoznao sam tragove sjekire i kesera i da se radi o drvetu starom više od 100 godina i otkupio ih od njega – objasnio je Stojaković koji je prije dvije godine pokrenuo sopstvenu radionicu uređivanja greda.
– Nisam se zaustavio samo na ukrašavanju greda, želio sam da napravim mlin, sam sam to radio, smišljao i provodio zamisli u djelo. Mlinu koji je trenutno u dvorištu prethodila je i manja varijanta. Okušao sam se i u izradi vjetrenjača – dodao je on.
Stojakovićevim ne može da izdvoji omiljeni predmet iz svom mini muzeja, svi su mu, dodaje, podjednako važni i dragi.
– Imam izloženu preslicu i vile, točak od plugova, postolje i peglu staru više od 100 godina, makaze, prve burgije korišćene u derventskom kraju, alatke za rasklapanje testera, dvogled, greben kojim je češljana vuna, potkovice iz 1915. godine, te oruđe za ukrašavanje zidova i kraljevska brava. Te stvari odavno prikupljam i ne mogu da izdvojim najdražu, jednostavno mi je sve kao cjelina lijepo i drago – rekao je Stojaković dodavši da mu je posebno zadovoljstvo kada i sugrađanima „zapnu“ za oko njegove postavke.
– Volim uređeno dvorište i drago mi je kada ljudi prolaze pored kuće i pogledaju u dvorište, pa se zainteresuju. Nadam se da će ukrašavanje dvorišta na ovaj način još više zaživjeti kod nas – dodao je ovaj Dervenćanin istakavši da će sve dok bude imao snage izrađivati rukotvorine.
Zid od školjki
Milovan Stojaković je jedan ručni rad posvetio svojoj porodici.
– Na jednom povećem komadu iverice, što čini skoro pola zida, odlučio sam da napravim posvetu svojoj porodici. Boraveći u Italiji, sakupljao sam školjke na plažama i iskombinovao na toj iverici tako da formiraju moje, inicijale moje supruge, sina, snahe i male unučice, a u sredini sam istakao srce – objasnio je Stojaković.