У Спомен – комплексу „Чардак“ данас је одржан парастос за 37 Срба чија су имена уклесана у спомен – плочу, од којих је највећи број страдао на кућном прагу на Васкрс, 26. априла 1992. године од руке хрватских и муслуманских снага.
Мучки злочини заувијек су промијенили судбине десетина породица чији су чланови доживјели голготу, а који и данас, 29 година пислије, и даље чекају приводјење лицу правде свих починилаца злочина и њихових наредбодаваца.
Свирепост Азре Башић измијенила је и судбину породице Ђураш. Благоја Ђураша у Дому ЈНА заклала је управо „крвава Азра“. Његов син Славиша казао је да одржавање помена за жртве улива наду да ће потомци и будуће генерације знати шта се десило са њиховим очевим и дједовима, али и да ће можда подстакнути правосудне органе да злочинце, односно налогодавце злочина, казне за њихова злодјела.
– Прошло је 29 година од Одбрамбено – отаџбинског рата и имамо ситуацију да је већина свједока у међувремену преминула. Уколико се суђења наставе овим темпом, ускоро неће имати ко да свједочи – објаснио је Ђураш подсјећајући да истраге и суђења већ двије године тапкају у мјесту, што због корона вируса, што због политичких превирања и сукоба.
Чардаклија Остоја Шарчевић био је заробљеник хрватско – муслиманских паравојних формација 55 дана и сваке године ода почаст онима који нису успјели да спасу живу главу.
– Био сам најприје на Рабићу, гдје сам свакодневно пребијан и изгладњиван. Послије су ме послали на Томасово брдо да копам ровове и успио сам да побјегнем, док су остали изгинули или су израњавани – објаснио је Шарчевић додајући да осјећа посљедице и дан данас и то највише психичке.
Градоначелник Дервенте Милорад Симић казао је да је народ који је прије 29 година страдао, страдао јер је мислио да треба да чува своју кућу.
– Не смијемо заборавити шта се десило из поштовања према проливеној крви за слободу, али и због свих будућих генерација и управо из тог разлога смо и данас и свих протеклих година, а ја се надам и будућих, овдје. Цијели свијет треба да зна да су људи гинули због имена и презимена – казао је Симић.
Он је још додао да се нада да ће одговорни за злочине у протеклом рату ускоро изаћи пред лице правде и бити осуђени за своја злодјела.
Драго Кнежевић, предсједник Удружења заробљеника казао је да је још много оних који су учествовали у страшним злочинима, а који су и дан данас на слободни, те да када би се сви ујединили и свједочили и гласније тражили правду можда и истјерали правду, умјесто што се вријеме и енергија троше на политичке подјеле.
– Ми се трудимо да охрабримо и припремимо и логораше и све свједоке да свједоче – додао је Кнежевић.
У знак сјећања на све страдале вијенце на спомен – обиљежје положили су чланови породица страдалих, градоначелник Милорад Симић, предсједник Скупштине града Мирко Земуновић, делегација Полицијске станице Дервента, представници Удружења заробљеника, Градске борачке организације, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Дервента и Удружења ратних војних инвалида 1991-1995. те делегације политичких партија СНСД, СДС, ПДП, Уједињене Српске, НДП, ДНС и СПС.
