Од прве објављене књиге, збирке пјесама књижевника Јовице Ђурђића прошло је 50 година, а емоције и печат успомена који аутора вежу за Дервенту биле су повод да овај значајан јубилеј, али и 60 година од почетка књижевног стварања, обиљежи дружењем са Дервенћанима.
Ђурђић, који је рођен 1949. године у селу Глоговица удаљеном око 18 километара од Дервенте, истакао је да, иако у Дервенти не живи већ 54 године, још увијек се осјећа Дервенћанином и желио је да велике јубилеје у животу обиљежи овдје представљајући свој богат рад.
– Емотивно сам везан за Дервенту и у мјесту гдје сам рођен провео сам најљепше године свог дјетињства, средњошколске дане и годину послије средње школе, радећи као хонорарац у „Дервентском листу“. Због свих успомена, увијек кажем да сам „од Дервенте“ – рекао је Ђурђић присјетивши се и својих књижевних почетака.
– Кад се присјетим како је то било аматерски и невјешто у једном времену, вјерујем да сам данас пронашао свој стил и достигао неки ниво. Највећим успјехом сматрам то да сам успио као релативно непознат српски писац у Хрватској, у мјесту гдје живим, и да сам успио да објавим изабрана дјела од 15 књига. Такође, објавио сам у посљедње двије године двије – три лијепе књиге којим сам задовољан – додао је овај књижевник.
Током шест деценија стварања, Ђурђић је исписао стране више од 50 дјела, а како је казао, највише се чини да је писао за најмлађе.
– Некако сам почео прво са поезијом за одрасле, а касније сам писао прозу, да би се поезији вратио и то негдје 1975. године и тада сам објавио књигу пјесама „Како волим Ану“ и збирку прича за дјецу „Санак склопи очи“, тако да се то некако везало. Сада када се осврнем, изгледа да се посложило да сам више писао за дјецу – рекао је он.
Ђурђић је књижевно дружење у Дервенти започео данас са основцима дервентских основних школа „Ђорђо Панзаловић“, „Тодор Докић“ и „Никола Тесла“ подијеливши им на крају сусрета сликовнице.