Дан када је престала окупација, заробљавања, тортуре и убиства Срба, односно Дан ослобођења у Одбрамбено – отаџбинском рату, најважнији је у новијој историји Дервенте.
Због тога је и овог 4. јула, 32 године послије ослобађања административног центра тадашње општине, указано на значај слободе коју је Војска Републике Српске 1992. године вратила у Дервенту. У част свим погинулим и умрлим борцима данас је испред Централног спомен – обиљежја служен помен и положени вијенци и цвијеће.
Градоначелник Милорад Симић нагласио је да је 4. јул свечарски дан у слободној Дервенти.
– Ми овдје никога нисмо побиједили и надјачали. Ми смо само донијели слободу у којој могу да уживају сви грађани, без обзира на име и презиме, вјероисповијест, националност. Цијена те слободе је огромна, јер за њу погилуно 608 бораца, уз много рањених, али и уплаканих породица – рекао је градоначелник подсјетивши да су подвиг ослобађања Дервнете на својим плећима носиле двије бригаде 27. моторизована и Осињска лака бригада.
– Све то нам поручује да слободу морамо чувати и у миру радити, а сматрам да се у Дервенти то може. Код нас је присутан и добродошао и домаћи и страни капитал, и створени сви предуслови да људи могу да раде. Иако је евидентан тренд одласка, којег је одувијек било, многи ипак признају да је овдје најљепше – истакао је Симић.
Предсједник Градске борачке организације Чедо Вујичић казао је да је подручје града ослобођењено у оквиру шире војне операције „Коридор 92“.
– Операције за ослобађање Дервенте почеле су 26. јуна 1992. године и трајале до 4. јула, а осим градског језгра, тада је ослобођен и шири дио града, чиме су створени услови за повартак људи кућама и за нормално функционисање друштва. Током тих девет дана непосредних борби старадало је 47 припадника Војске Републике Српске, од којих је готово половина из Дервенте – рекао је Вујичић.
Командант батаљона који је учествовао у ослобађању Дервенте Пантелија Ћургуз истакао је понос што је дао допринос стварању слободе.
– Дервенту смо ослобађали од оних који су је окупирали и чинили монструозне злочине. Свим својим саборцима и припадницима 27. и Осињске бригаде, те другим јединицама које су дале допринос ослобађању града, исказујем поштовање – рекао је Ћургуз додавши да је Дервента, која је из рата изашла као један од најразрушенијих градова, данас уређен и напредан град.
Мајка погинулог припадника полиције Вукосава Лејић истакла је да је за породице страдалих веома важно његовање сјећања на њих.
– Мој син Миломир имао је 28 година када је погинуо на подручју Барице. Касније сам остала и без кћерке која је преминула од посљедица стреса приликом бомбардовања Београда, а само девет мјесеци касније преминуо ми је и супруг – рекла је Лејићева.
Пошту погинулим борцима одали су градоначелник Милорад Симић, предсједник Скупштине града Бојан Радановић, те представници Градске борачке организације и Општинске борачке организације из Козарске Дубице, делегације Удружења „Ветерани Републике Српске“ и Организације старјешина ВРС, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, Удружења ратних заробљеника, Градски одбор СУБНОР-а, Удружење Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба ВРС, делегација Полицијске станице, те представници политичких партија СНСД, СДС, СП, ПДП, Уједињене Српске, НДП-а и Народнох фронта.
Послије помена, у Центру за културу приређен је пријем.
Логори
Ожиљке из рата носе бројни Дервенћани који су били заробљени у логорима формираним широм града.
– Кроз логоре у Дервенти прошло је око 300 људи. Некадашњи Дом ЈНА 1992. године био је логор за Србе, одакле су заробљеници вођени на Рабић, затим у Пољаре и силос у Пољу, а потом транспортовани у Славонски Брод. У свим тим логорима дешавали су се најстрашнији злочини, а међу најсвирепијим је била Азра Башић која је заклала Благоја Ђураша у Дому ЈНА и тјерала остале логораше да пију његову крв – подсјетио је предсједник Удружења ратних заробљеника Дервенте Драго Кнежевић.