ДруштвоИЗДВОЈЕНО

Духовна ризница дервентског краја

Манастир Покрова Пресвете Богородице у Доњој Бишњи симбол је духовности и понос дервентског краја, а саму срж постојања храма и конака освијетлила је монашка заједница која се у овај манастир уселила прије петнаест година.

ИЗГРАДЊА МАНАСТИРА

Манастир је задужбина Ратка Ђекића, који са породицом живи у САД-у од шездесетих година прошлог вијека. Ђекић је, према наводима монаштва скупљених у књизи посвећеној манастиру, послије смрти родитеља одлучио да Црквеној општини Дервента препише породично земљиште, на којем је 2001. године, уз благослов тадашњег епископа зворничко – тузланоског Василија, почела изградња манастирског комплекса, тачније цркве и конака.

Једна од најзначајнијих година за манастир Доња Бишња јесте 2006. када се у фебруару у конак уселило братство, јеромонах Симеон из манастира Озрен и искушеник Ненад из Бијељине, који се касније замонашио и добио име Нектарије. Они су имали задатак да припреме манастирску цркву за освештање које је обављено у јуну 2006. године.

– По нашем доласку, манастир и конак нису били у потпуности опремљени, те су нам у помоћ притекли мјештани, свештенство, локална власт, ктитор, али и епископ зворничко – тузлански Василије. Свакако, ми смо на неки начин имали предност, јер ту нико није био раније. Тако да смо ми почели да живимо и служимо како смо мислили да треба. Не могу рећи да ми нешто другачије служимо, него смо једноставно пренијели тај дух монаштва, а све са циљем да манастир заживи – објаснио је игуман манастира архимандрит Симеон додавши да су поред духовне надградње велики напори улагани и у материјалну надградњу манастира, те властиту производњу.

– Манастирски посјед је, у међувремену, проширен на око 190 дунума, а на тој парцели највише има обрадиве земље, док је један дио прекривен шумом. Године 2005. засађен је воћњак од око 2.000 стабала разног воћа, али који није рађао. Неки значајан плод смо ипак успјевали да уберемо, али смо одлучили да смањимо засад на око 60 стабала, тако да сада имамо три реда крушке „карамут“ која је некад и давала плод, а почели смо и да купујемо воће, те смо покренули производњу ракије од шљиве, крушке, јабуке и дуње како бисмо, као и сви манастири, опстајали од тога. Ови производи могу се пронаћи у сувенирници у манастирском комплексу – испричао је отац Симеон.

План је, како је објаснио, да манастирску ракију пласирају на тржиште, у кафиће, ресторане, продавнице и слично.

– Због тога смо покренули процес регистрације дестилерије и очекујемо у наредних мјесец да ће то бити законски финализовано – казао је архимандрит Симеон.

БРАТСТВО

Манастирско братство у Доњој Бишњи тренутно чине два монаха, архимандрит Симеон и јеромонах Авакум, док је, у манастиру укупно боравило највише шест монаха.

– Монах Нектарије и ја смо ту дошли 4. фебруара 2006. године, а сљедеће године је дошао и јеромонах Авакум. До сада је у манастиру боравило пет или шест монаха, а истовремено до три. Отпочетка је манастир привлачио много људи, из околине и града, тако да је био прилично посјећен и тиме смо почаствовани. Људи који су прије долазили, а то су били претежно млади, и данас долазе са својим породицама – испричао је он казавши да помоћ у одржавању манастирског комплекса имају од мјештана.

– Многи људи из овог краја помажу нам у обимнијим пословима које не можемо сами да обавимо, па тад сазовемо мобе – објаснио је игуман.

Поред одржавања манастирског посједа и осталих послова, основни посао монаха је свакако богослужење, које се обавља сваког јутра у седам часова, као и вечерње богослужење, док литургије служе недјељом и празником од девет часова, што је отпочетка устаљено.

Прва литургија у манастиру служена је 12. фебруара 2006. године, на дан Света три Јерарха.

Капија

Цигле порушене дервентске цркве довезене су на манастирско имање 2003. године, те је од ње 2005. године изграђена манастирска капија.

Комплекс

Манастирски комплекс чине манастирска црква Покрова Пресвете Богородице, која је грађена од 2002. до 2006. године, параклис светог Николаја Жичког, двоспратни конак, бунар, реконструисана породична кућа породице Ђекић са музејском збирком, те дестилерија која је оформљена 2011. године и воћњак. Дио комплекса је и помоћна зграда гдје се у доњем дијелу, подруму, налази остава за готов производ и комину која ту лежи, а у горњем дијелу који је зидан прије око годину, планирана је велика трпезарија.

 

Related posts

Раде Ћудић, „Фрукта трејд“ и „Нивекс“ предложени за повељу

admin

Срушио се најстарији храст

Derventski List

ПОЧИЊЕ ШКОЛА ПЛИВАЊА

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još