ДруштвоИЗДВОЈЕНО

Корона враћа крсну славу коријенима

Епидемиолошке мјере, а дјелимично и страх од ширења корона вируса, вратило је у доброј мјери обиљежавање крсне славе у оквире традиције и проваславних вриједности, које су биле дјелимично занемарене под утицајем нових трендова.

Промјене које је почетком прошле године у свакодневницу увела пандемија, одразила се и на начин обиљежавања дана посвећеног свецу заштитнику. У складу са тим, Дервенћани су били принуђени да крсну славе обиљеже са члановима породице или у ужем кругу гостију, те се самим тим више посвете исконским православним вриједностима и традицији.

Намјесник дервентски протојереј – ставрофор Радојица Ћетковић казао је да православно учење памти многе периоде у којима је обиљежавање крсне славе биле отежано, али да се пламен хришћанства никада није угасио.

– Свијећа, крсни хљеб и славско кољиво, али и неколико гостију, јер не можемо сами да славимо, суштински су елементи обиљежавање крсне славе, заштитника породице. Преседан у обиљежавању крсне славе десио се прошле године на почетку пандемије корона вируса, када смо били потпуно затворени. И у Светом писму, апостол Павле каже да је породица мала црква, али смо ми навикли да имамо барем једног госта, што значи да крсна слава има све елементе литургије, гдје се, у цркви, окупљамо сви око једног хљеба и вина, што се и пренијело у славски обред – објаснио је Ћетковић додавши да је скромнији начин обиљежавања крсне славе допринио враћању коријенима и суштини славског обреда.

– Суштина је славски колач, кађење, славско жито које је симбол васкрсења, а ми смо, помало народ крајности, па смо крсне славе претворили у дернеке и то славећи у ресторанима. Ово враћање на првобитне вриједности славе могла би да буде добра страна Ковида – казао је Ћетковић.

Многе дервентске породице, како прошле, тако и ове године, одлучиле су да своју крсну славу обиљеже са мањим бројем гостију, а понеки и само у кругу најближих чланова породице.

– Прошле године, прве откад памтим, нисмо прослављали славу, а ове године смо свеца заштитника обиљежили у ширем кругу породице – рекли су Лукићи који су своју крсну славу Аранђеловдан испратили прије око мјесец дана, док се породица Малетић припрема за прослављање заштитника своје породице Светог Николе.

– Прије почетка пандемије, крсну славу смо обиљежавали два дана и то првог дана би долазила шира породица и пријатељи, док смо другог дана угошћавали пријатеље наше дјеце, омладину, тако да са нама нашу славу обиљежи око тридесетак гостију. Са пандемијом, смањили смо број гостију – казали су Малетићи додавши да славску трпезу припремају као и ранијих година.

Породица Ђурић из Мишинаца, кроз мјесец дана ће прославити Светог Стефана, те су већ започели припреме пред славу на коју су, како истичу, сви гости добродошли.

– Ове године, као и претходних, наша врата су отворена за све госте који су у могућности да нас посјете. Појави пандемије корона вируса нисмо допустили да нас поремети, бар не у смислу прослављања славе, те се не спремамо другачије него раније, тако да госте два дана – казали су Ђурићи.

Поријекло

Слава је српски народно – црквени обичај и послије Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник који је повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Слава је, како карактеристика правосланих народа и знак њиховог препознавања и идентификације. Најстарији помен славе у нашим крајевима потиче из 1018. године.

Related posts

Сјећање на страдале не смије да изблиједи

admin

НАЛАЗИ СЕДАМ ОСОБА НЕГАТИВНИ НА КОРОНА ВИРУС

admin

Три генерације Ђенића
храброшћу исписале историју

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još