Eкономија

Продаја трупаца на лицитацији
отвара врата новим приходима

Јавно предузеће “Шуме РС” планира да на лицитацију понуди одређену количину шумских дрвних сортимената, односно трупаца, а таква политика пословања требало би да им отвори врата и за нове приходе, рекао је у интервјуу “Гласу Српске” директор “Шума РС” Славен Гојковић.

Нагласио је да ће на лицитацији моћи учествовати и око 40 предузећа која су скинута са листе купаца јер нису имали пет запослених.

– У договору с ресорним министром Савом Минићем и премијером Радованом Вишковићем одлучили смо да ове године почнемо с продајом сортимената, за сада мање количине, путем лицитације. На тај начин видјећемо да­ ли требамо повећавати цијене или не. Сва газдинства обавијестили смо да нам доставе своју динамику и количине које би лицитирали на мјесечном нивоу – навео је Гојковић и додао да би већ идућег мјесеца могле бити организоване прве лицитације.

ГЛАС: Како су “Шуме РС” завршиле прошлу годину?

ГОЈКОВИЋ: Остварена добит износи 8,74 милиона КМ што је најбољи резултат у посљедњој деценији. Укупан приход износио је 238,70 милиона КМ и он је мањи у односу на план за 11,5 милиона из разлога неизвршења реализације шумских дрвних сортимената. Производња је већа за четири одсто у односу на годину раније, али план је за 2022. годину подбачен за седам одсто. Година је у погледу потражње била и више него добра, а и временске прилике ишле су нам наруку. Ту је била и помоћ Владе РС и то у виду субвенције извођачима радова у шумарству.

ГЛАС: Колико шумских газдинстава је остварило добит, а колико губитак?

ГОЈКОВИЋ: Добит су имала 23 организациона дијела од 12,07 милиона КМ, док је девет исказало губитак од 3,84 милиона. Остварена добит дијелом је резултат повећања цијена шумских дрвних сортимената, али и остварене боље сортиментне структуре. У неколико наврата повећавали смо и цијене извођења радова, али то није дало значајније резултате.

ГЛАС: Хоће ли бити промјена на челу газдинстава која су пословала с губитком?

ГОЈКОВИЋ: Ресорни министар већ је најавио да ћемо о томе одлучити након завршене анализе која ће показати који су разлози њиховог пословања у минусу. Формирали смо и комисију за консолидацију у тим газдинствима.  Свакако ћемо узети у обзир и резултате ревизије али и показатеље из првог квартала 2023. Морамо водити рачуна да без обзира на субјективне жеље пословни резултат буде основно мјерило. Када се установи да имамо подбачаје и тамо гдје би резултати могли бити много бољи, морамо сагледати све аспекте и узети у обзир све чињенице зашто је то тако. То значи да није само губитак у пословању резултат лошег рада, него и неизвршење планираних задатака тамо гдје за то нису постојали разлози. Доћи ће свакако до промјене на челу појединих газдинстава, а већ половином маја требало би да имамо и анализу која ће показати који су разлози негативног пословања оних који су имали минус. Тада ћемо знати гдје смо и шта. 

ГЛАС: Колики су били трошкови, на шта је потрошено највише новца?

ГОЈКОВИЋ: Трошкови производних услуга износили су 56,06 милиона, од чега се на сјечу односи 16,19 милиона. Издаци по основу привлачења исказани су од 30,48 милиона, а накнада према општинама 20,25 милиона. Највише новца отишло је на зараде и накнаде за зараде и то 108,01 милион марака због повећања плата усљед раста инфлације. То су трошкови на које ми као предузеће не можемо утицати.

ГЛАС: Шта је с инвестицијама?

ГОЈКОВИЋ: У инвестиције је уложено 24,5 милиона КМ, а највише новца отишло је за биолошке инвестиције – 43,3 одсто, док је у градњу и реконструкцију шумских путева усмјерено 19,9 одсто новца. Када је ријеч о биолошким инвестицијама лани је уложено 17 одсто више новца него годину раније. Тако је у 2022. пошумљено 332 хектара површине. Од тога, 111 хектара односи се на просту, а 221 на проширену репродукцију. Засађено је 1.015.669 садница. Планом за 2023. годину предвиђена  је садња 1.359.000 садница, а вриједност просте и проширене биолошке репродукције износи 4,68 милиона КМ.

ГЛАС: Шта је с новим информационим системом?

ГОЈКОВИЋ: Започело се и с радом у новом информационом систему, на терену се у неколико организационих дијелова ради с мобилном апликацијом и за сада нису уочени недостаци у раду које смо имали на самом почетку. Остали сегменти система-финансије, људски ресурси, комерцијални послови, заштита на раду, ГИС модули и ДМС функционишу неометано. С обзиром на информације које су се појављивале у протеклом периоду, а које су се односиле на лиценце за програм САП, морамо рећи да су лиценце које смо набавили у претходном периоду трајне и настала ситуација не угрожава рад у новом информационом систему. Предузеће је у обавези да објави јавни позив за услуге одржавања новог информационог система по истеку уговора о изради и имплементацији новог информационог система. Продужење и одржавање лиценци подразумијева могућност ажурирања нових верзија и могућност коришћења подршке од самог САП-а.

ГЛАС: Колике су биле штете од бесправне сјече у 2022. години?

ГОЈКОВИЋ: Штете по основу бесправних сјеча мање су за 55 одсто у односу на 2021. годину, што је значајан помак  и надамо се да ће се исте године у годину смањивати. Укупна евидентирана штета је 10.708 кубних метара, односно у вриједности 1,84 милиона КМ. Поднесено је укупно 343 кривичне пријаве и 1.070 прекршајних, а ријешено свега 15 кривичних и 138 прекршајних. Годину раније имали смо велике штете по овом основу у Теслићу.

ГЛАС: Који су планови за ову годину?

ГОЈКОВИЋ: Све ће бити усмјерено на раст прихода како бисмо могли редовно да измирујемо обавезе. Планиран је већи обим реализације шумских сортимената у односу на извршење 2022. Продаја сортимената вршиће се искључиво уз обезбјеђивање гаранција наплате или авансном уплатом, а потребно је и редовно усклађивање цијена сортимената сходно условима на тржишту и цијенама у окружењу. Поред наведеног, продаја вреднијих шумских дрвних сортимената – трупаца путем лицитације, предвиђена је у количини до 25 одсто укупно реализоване количине трупаца. У плану је и почетак примјене новог информационог система, који ће побољшати производни процес, систем контроле промета, али и убрзати фазу реализације сортимената и обезбиједити прецизније податке. Приходи по основу кориштења осталих шумских производа, ловства и пружања угоститељских услуга морају бити већи, јер за то постоје сви предуслови. Зацртано је и смањење укупних расхода и свих других трошкова, првенствено индиректних. Претпоставка је да, ако буде и даље висока инфлација, дође до захтјева за повећањима цијена рада у експлоатацији, као и повећањем плата, а то ће додатно повећати расходе. Ако планирани приходи буду остварени путем лицитација, рјешење за нова евентуална повећања трошкова јесте кроз повећање цијена сортимената за које још има простора на тржишту. 

Недостатак кадра

ГЛАС: Због чега није испуњен план пословања? Шта је са цијенама шумских дрвних сортимената?

ГОЈКОВИЋ: Због сталног проблема недостатка радне снаге на пословима експлоатације шума није извршен планирани обим производње и реализације шумских дрвних сортимената. Ускоро ће услиједити једна промјена по питању цјеновника, која неће утицати на локално становништво. Цијена огрева била је већа од цијене трупаца треће класе па ћемо то мијењати. Услиједиће и промјене код осталих лишћара и трупаца код којих су енормно ниске цијене.

https://www.glassrpske.com/cir/novosti/vijesti_dana/slaven-gojkovic-direktor-preduzeca-sume-republike-srpske-prodaja-trupaca-na-licitaciji-otvara-vrata-novim-prihodima/466682

Related posts

Слиједи ново поскупљење горива

admin

НОВИ КАПАЦИТЕТИ КРУНА НА 25 ГОДИНА РАДА „ФРУКТА ТРЕЈДА“

admin

Дервента међу првим у Српској у пројекту гасификације

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još