Воденица „Стевића млин“ у Дријену најстарија је воденица на ријеци Укрини, која још меље жито за потребе њеног власника Милована Миловановића, али и за све који то затраже.
Воденица је добила име по Стеви Миловановићу, а одатле и назив „Стевића млин“, а Миловановић каже да је поносно наставио посао који је његов прадјед започео.
– Ово је једина воденица од извора до ушћа, а памтим вријеме када их је било 25, узводно и низводно од ове. Све газде воденица сам познавао, а нажалост сви су умрли – испричао је Миловановић.
Тачну годину изградње воденице, каже, не зна, али је поуздан податак да је обновљена 1977. године и изглед који је добила тада, задржала је до данас.
Уз воденицу је направљена брана која је повећала водостај ријеке, па млин може да ради већи дио године.
– Воденица није, на срећу, склона кваровима. Брана на ријеци је некада била од дрвених шипова, а како више нема воденица у горњем дијелу Укрине, онда је при расту водостаја знало се десити да вода почупа те шипове и све однесе. Сада је брана од камена, више од 500 кубика камена је овдје уграђено, и нема проблема. Плажа уз воденицу љети је пуна купача – прича Миловановић додајући да се сјећа постојања воденица Савковића, Рауковића, Мандића, Чолића и других, којих више нема.
Иако су воденичари чувари неке пријашње традиције, воденица „Стевића млина“ и данас ради пуном паром.
– Воденица за 24 часа може самљети 600 килограма жита, а муштерија има, није да нема – додаје он.
Жеља му је да традицију воденичарства пренесе на своје потомке.
– Имам два сина, али унук је понајвише заинтересован да настави ову традицију. За живота ћу на унука преписати воденицу – с осмијехом истиче овај Дријењанин.
Легенде и несташлуци
Милован Миловановић на легенде о такозваним приказама које су виђане око воденица, одмахује руком.
– Смије се заноћити у воденици, како да не. У стара времена једни су друге страшили некаквим приказама. Ја се никада нисам бојао. Прије није било толико мостова, па се Укрина прелазила гдје је погодно, па тако и овдје. И сам сам знао ноћу свједочити моментима да точак од вoденице стане док неко прелази брану, па поново проради. То су све били несташлуци – присјећа се Миловановић.