Друштво

У улози чаје водио
112 свадбених весеља

Слику традиције дервентског краја и свадбених обичаја Мирослав Раилић из Горњег Детлака вјерно његује кроз улогу чаје, а од када се први пут прихватио те улоге 1980. године, до данас је обогатио 112 свадбених весеља.

Улога чаје или чауша у традиционалним свадбама односи се на вођу сватова, а тај обичај његује се у Србији и Републици Српској. Према ријечима Раилића, који се ове улоге по први пут прихватио прије више од 40 година, у дервентском поднебљу овај обичај је изузетно жив.

– Прву свадбу сам водио рођаку, 2. августа 1980. године, још као младић, а онда сам једноставно наставио као по некој навици. Свакако, оно што данас радим са лакоћом, тада ме чинило нервозним и само сам размишљао о томе да се не осрамотим, али су ми наравно помогли стричеви и старији сватови – објаснио је Раилић додавши да настоји да отјелотвори ову улогу што је оригиналније могуће.

– Обичаји се на свадбама, нажалост, с временом изостављају, али у Дервенти и околини, још увијек живе захваљујући људима који их његују. Ја и данас на свадбе идем у народној ношњи, а обавезно носим чекић, и то дрвени, који је симбол чаје – објаснио је Раилић.

Вјештине које су потребне да неко постане добар чајо стицао је успут, а још од дјетињства интересовао се за обичаје.

– Највише обичаја сам чуо од оца, који није био чајо, али је помагао у организацији и знао је много обичаја. Као дијете, пратио сам и можда „покупио“ покрете и став човјека који је био у селу тражен и добар коњаник. Касније, када ми је постала доступна и литература, доста сам и читао о српским обичајима, тако да сам некако успут „клесао“ вјештине – казао је Раилић истакавши да вјерује да у дервентским крајевима има доста људи који могу да изнесу улогу чаје, али не желе да се те улоге прихвате.

– Данас, нажалост, нема младих који се интересују да преузму ту улогу, а вјерујем да би се многи снашли. Осим комуникативности и организације, пресудно је да човјек буде надарен, да носи ту неку лакоћу у себи и покрене друге људе. Наравно, потребно је и бити „брз на ногама“, јер се увијек може десити нека непредвиђена ситуација, чајо мора да донесе одлуку и „изнесе“ организацију тако да то остали сватови не примијете – објаснио је овај Дервенћанин.

Раилић је у дервентском крају већ познат по својим вјештинама, а у низу од 112 свадби истакле су се и оне изван Дервенте.

– Водио сам свадбе и у Власеници, Угљевику, Прњавору, па и у Бањалуци, гдје немају чају, али сада „уводе“ ту улогу. Прије самог дана свадбе, у разговору са младенцима утврдим које су обичаје планирали да укључе и на који начин и то настојим да испоштујем, како би сватовима, али и младенцима весеље прошло баш онако како су замислили – рекао је Раилић.

Позиви у више свадби једног дана, као и велики број током једног мјесеца, такође нису непознаница за овог Дервенћанина, а како је истакао, посебан осјећај је када за своју улогу буде награђен од сватова аплаузом.

– Посебно ми је задовољство када чујем позитивне коментаре, а било је ситуација и да дођу гости из иностранства, па чујем тек касније да су лијепо говорили о мени и својим земљама. Свадба је увијек весео повод, али цијеним да су биле веселије раније. Сада је то мало другачије, што је природно, времена се мијењају и весеља су другачија – казао је Раилић додавши да се и говором чувају обичаји.

– Треба да задржимо наше обичаје, нашег поднебља, да их не мијешамо са другима, јер је то дио нашег идентитета. Зато бих замолио младе Дервенћане да чувају наше обичаје и да им се увијек враћају гдје год се налазили – казао је Раилић.

Крађа

Раилић из свог задужења чаје носи и бројне анегдоте.

– У неким селима постоји обичај да се из младине куће украде пијетао или млин за каву. Дешавало се да кроз разговор са домаћицама успијем да сазнам гдје стоји млин, али у томе сам се извјештио тек касније. На једној од првих свадби, украо сам млин, али сам бјежећи случајно чекићем разбио цријеп помоћне зграде и разбио пчелињак, тако да сам морао да трчим бјежећи од пчела. Када сам застао, схватио сам да сам побјегао и од сватова – кроз смијех је испричао Раилић казавши да, како обичаји налажу, до сад нико није успио да му украде чекић који би у том случају морао „масно“ да плати.

Related posts

Шетњом по Мотајици оснажују борбу против рака дојке

admin

ПОВРЕМЕНА ИСКЉУЧЕЊА СТРУЈЕ ДО ПЕТКА

admin

„Троловци“ обиљежили крсну славу Светог Николу

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još