ИЗДВОЈЕНОНовости

Чардак, и са непролазним
ранама, живи пуним плућима

Ниједно прољеће и ниједан Васкрс у протекле 32 године на Чардаку, који је преживио највећи погром, нису исти, али ово насеље, упркос непоролазним ранама, данас живи пуним плућима.

Припадници регуларне војске Хрватске и хрватско – муслиманских паравојних формација из Дервенте у свом крвавом пиру 26. априла 1992. године убијали су Србе на Чардаку на кућним праговима. Највећи број од 37 страдалих, убијен је тог дана, на Васкрс, а остали су страдали у логорима. На мјесту гдје се налази споменик у Спомен – комплексу „Чардак“ пронађена је масовна гробница са посмртним остацима 19 мјештана, а тијела девет жртава пронађена су у католичком гробљу на Модрану.

Далибор Ђекић имао је само 14 година када је његова породица доживјела најтежу судбину.

– Био сам ученик основне школе када су почела несрећна дешавања на Чардаку. Одвели су ме у село Детлак, касније у Смртиће. Са родитељима сам  разговаро телефоном док се могло, јер они су остали у нашој кући. Тог 26. априла мајка је послије заробљавања успјела побјећи и прећи преко ријеке Укрине. За оцем није било трага – присјећа се Ђекић априла 1992. године.

– Отац је остао на Чардаку и водио се као нестао. Тада је почела наша агонија. Мајка је ишла на размјене да га тражи и тек послије ослобођења Дервенте, његови посмртни остаци пронађени су  у  масовној гробници на Чардаку – испричао је Ђекић чији је живот обиљежило одсуство оца.

– Неописива је то туга. Отац ми недостаје кроз живот, школовање и одрастање, али истовремено тугу смјењује осјећај поноса, јер знам да је његов, али и живот осталих страдалника са Чардака, уткан у слободу коју данас уживамо и ја и моја дјеца. Ова држава је њихова, јер су за њу дали најдрагоцјеније што су имали, своје животе – истакао је Ђекић додајући да упркос злослутном натпису који је послије ослобађања Дервенте стајао на згради библиотеке: „Чардак је мртав“, ово насеље данас живи пуним плућима.

– Није Чардак мртав, управо супротно, жив је. У мојој улици има око 50 дјеце, слава Богу. И у Спомен – комплекс када дођемо и поклонимо се страдалим, знамо да је Чардак васкрсао – поручио је Ђекић.

Сви злочини који су почињени над дервентским Србима, а поготово становницима Чардака, нису адекватно кажњени, сматра предсједник Управног одбора Удружења ратних заробљеника Дервенте Остоја Шарчевић

– Жалосно је да до сада нико за злочине на Чардаку није одговарао по командној одговорности. Људи су убијени на кућном прагу и неко је то наредио – каже Шарчевић који је 55 дана тамновао у логору Дома ЈНА и војном хангару Рабић.

– Супруга и ја заробљени смо на кућном прагу, а да нисмо имали оружја, нити је ко пружао отпор. Она је ослобођена послије 15 дана заробљеништва у Дому ЈНА, а ја сам пребачен на Рабић. Нас седам логораша успјело је побјећи са Томасовог брда гдје смо били изведени да копамо ровове, а осам људи је погинуло тога дана. Никада нећу заборавити шта сам преживио у заробљеништву, као ни тренутак када сам присуствовао ексхумацији посмртних остатака својих комшија – рекао је Шарчевић који ни дан данас не може да схвати које зло је водило оне који су пресудили његовим комшијама.

– Био сам на ексхумацији посмртних остатака из масовне гробнице на Чардаку. То је била јама ископана багером, гдје су бачени убијени људи, а на површини су биле животиње. То је немогуће описати ријечима. И поред кућа смо пронашли посмртне остатке убијених комшија који су били плитко закопани – присјећа се Шарчевић додајући да је све мање времена за процесуирање одговорних, али и налогодаваца.

– Логораши умиру, као и чланови породица убијених. Наша туга и сјећање на њих никада неће проћи – додао је он.

За злочине над Србима у Дервенти Азра Башић осуђена је на 14 година затвора, док је затворску казну од шест година добио некадашњи чувар у логору Рабић Алмаз Незировић. Нихад Хамзић Фриц осуђен је на двије године, Ивица Перковић Мунгос на четири године, Есад Чавалић на пет, а његов брат Дервиш на пет и по година затвора.

Дамир Липовац је осуђен  на седам година, а Харис Скелић на годину затвора, и то послије споразумог признања кривице.

Помен

Мјештани Чардака, али и читаве Дервенте, сваке године окупљају се у Спомен – комплексу „Чардак“ како би одали пошту страдалим Србима, а ове године помен ће бити служен 12. маја, на Мали Васкрс.

Related posts

Васкршња трпеза
драстично скупља

Derventski List

Друштвени дом поново
ће бити центар живота

Derventski List

ГЛАСАЊЕ ПРОТИЧЕ МИРНО УЗ ПОШТИВАЊЕ ЕПИДЕМИОЛОШКИХ МЈЕРА (ФОТО)

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još