Одборници Скупштине општине усвојили су на данашњој, посљедњој сједници у овом сазиву, Нацрт одлуке о усвајању буџета општине Дервента за 2021. годину чији оквир износи 19.108.000 марака што је за 1,22 одсто више је у односу на буџет за текућу годину, те одлуке о расподјели буџетског суфицита у износу од 1.532.000 марака, те ребаланс овогодишњег буџета.
Начелник општине Милорад Симић оцијенио је позитивним функционисање Скупштине, али и цјелокупно залагање изван оквира сједнице током посљедњег мандата.
– С обзиром да је ово посљедња година четворогодишњег мандата и посљедња сједница Скупштине и у овом саставу се више нећемо виђати, вјерујем да када бисмо резимирали функционисање Скупштине у ове четири године могли бисмо је прогласити успјешном. Вјерујем да је стабилна скупштинска већина показала разумијевање и коректност, а Дервента је искорачила и добила на квалитету. Први доказ за то је статус града, који смо заједно градили и законски уоквирили дугогодишњи рад људи који су нас водили, са чим се, наравно, један број не слаже, али све ће да покаже тест који је пред нама, а то су избори и на грађанима је коме ће указати повјерење – рекао је Симић истакавши задовољство сегментима према којима је Дервента препознатљива.
– Треба истаћи да смо успјели да остваримо да буџет општине Дервента буде стабилан, те извоз у висини од 333,5 милиона, а не прође ни три мјесеца да неко од представника страних компанија не дође са намјером да покрене нове капацитете. Дервента је препознатљива по привреди односно по добром и функционалном реалном сектору, по стопи запослености која је изнад републичког просјека, а говоримо о 7.000 запослених, али наравно, имамо још доста проблема, али се може и треба радити на њима – казао је Симић.
Задовољством радом Скупштине општине Дервента у овом мандату исказао је и предсједник овог тијела Маријан Кљајић.
– Захваљујем свим одборницима и начелнику општине Милораду Симићу на ове протекле четири године током којих је Скупштина функционисала без већих проблема – рекао је Кљајић.
БУЏЕТСКИ ДОКУМЕНТИ
Одборници су на данашњој сједници подржали важне буџетске документе, а према ријечима начелника Одјељења за финансије Миле Стринића задржана је тенденција раста буџетског оквира.
– Нацртом буџета за 2021. годину планирана су око два милиона марака за капитална улагања, а увећана су и средства за социјална давања. У току су јавне расправе о овом документу, тако да сви заинтересовани могу да узму учешће у креирању општинске касе за идућу годину – рекао је Стринић.
Замјеник начелника општине Синиша Јафтић истакао је да је буџет Дервенте један од напореданијих у односу на друге општине.
– Општинска управа настоји да ствара амбијент да се транспарентно и редовно сервисирају обавезе, и када је ријеч о јавним установама, а чињеница је и да се капиталне инвестиције реализују својим током. Иако смо свјесни посљедица пандемије корона вируса и тренутних околности, за разлику од многих других општина, започели смо законску процедуру за усвајање оквира буџета за наредну годину – рекао је Јефтић додавши да Општинска управа и због будућег статуса града подиже љествицу да ради још боље и озбиљније.
Шеф Клуба одборника СДС-а Бранко Катанић казао је да изради буџета за идућу годину треба прићи са одређеним сензибилитетом.
– Свјесни смо посљедица које оставља пандемија корона вируса, масовног одласка становништва с ових простора, те због тога циљ треба да буде да се помогне привреди, да се створе услови за нова радна мјеста и да младе људе задржимо – рекао је Катанић.
Одборник СНСД-а Славиша Ђураш казао је да је похвално то што актуелна општинска власт, са скупштинском већином, оставља идућем сазиву општински буџет у плусу, те без кредитних задужења усвојених напречац.
– Најважније је то да буџет неће бити у проблему да се пуни, а у прилог томе и иде и чињеница да је прошла буџетска година завршена са суфицитом, а то би могао да буде случај и са текућом годином – рекао је Ђураш додајући да од приче о одласку младих не треба правити политиканство.
Зелено свјетло добио је и ребаланс овогодишњег буџета, којим су у општинску касу увршћена и средства суфицита из претходне двије године, па је буџет тиме увећан на 19,6 милиона марака.
Када је ријеч о расподјели суфицита, Стринић је објаснио да из 2019. године буџетски суфицит износи 1.304.000 марака, а из 2018. године око 227.000, на основу чега је расположиво око 1.532.000 марака.
УЛИЦЕ И ШКОЛЕ
Подршку одборника добила је и одлука о преносу овлашћења за послове управљања јавним паркиралиштима на „Комуналац“, а усвојена је и одлука да нова улица између некадашњег „Рада“ и Жељезничке улице понесе име пилота мајора Боре Новића.
Одборник СНСД-а Радован Пазуревић предложио је да једна од градских улица буде названа „обућарском“, због традиције коју овај занат има у Дервенти, али чињенице да се ускоро ближи пун вијек обућарства у нашем граду.
– С обзиром да се испод некадашње пијаце гради нови стамбено насеље, у којем ће бити нових улица, те због тога што се тај дио града везује за почетак обућарства, предлажем да се једној од тих улица да назив „обућарска“ – предложио је Пазуревић.
Одборници су подржали и више одлука о продаји непокретности у својини општине, а једна од њих односи се на парцелу у Новом насељу на којој ће бити грађена кућа за вишечлану породицу Драгојевић. Како је појаснила начелница Одјељења за просторно уређење Љубица Бећаревић ради се о учешћу у пројекту који је покренула организација „Срби за Србе“, а у оквиру које се гради кућа за Драгојевиће.
Одборници су прихватили извјештај о раду вртића „Трол“ за радну 2019/2020. годину, као и Информацију о пословању ове установе за првих шест мјесеци ове године, а подржан је и годишњи програм рада „Трола“ за пословну 2020/2021. годину. Усвојене су и информације о пословању Дома здравља, Центра за социјални рад, Народне библиотеке „ Бранко Радичевић“, Споретског центра, Туристичке организације и Геронтолошког центра за првих шест мјесеци ове године. Прихваћене су и информације о стању основног образовања у све четири основне школе на подручју општине за прошлу школску годину, као и информације о раду средњих школа.
Одборник Славиша Ђураш затражио је од директора Спредњошколског центра „Михајло Пупин“ да одборнике упозна о радовима на спортској сали.
– Инвестирано је у салу за више сврха гдје се налазе ЦНЦ машине, гдје је из буџета општине уложено око 30.000 марака, а од пријатеља школе још 10.000 марака. Замијењен је кров на фискултурној сали, а радови су коштали 20.000 марака. Новац је издвојен из општинског буџета – рекао је директор ове школе Предраг Дринић додајући да слиједи реконструкција унутрашњег дијела објеката.
Одборник СНСД-а Дарко Бећаревић казао је су неки одборници, који су при томе радници Средњошколског центра, говорили како до обнове објеката установа за средње образовање неће доћи, а видљиво је да се на том пољу изводе пројекти.
– Желим да питам да ли је могуће да директор једне јавне установе пошаље Општинској управи захтјев за радове у тој установе, а радници те установе у Скупштини општине не гласају за тај приједлог – рекао је Бећаревић.
Замјеник начелника општине Синиша Јефтић рекао је да у овом случају може говорити о нонсенсу, али и политиканству опозиције.
– Имамо случај да у скупштинској сали сједе два одборника коју су радници у средњошколском центру, а који не гласају за пројекте који су предложени за те установе – нагласио је Јефтић.
Шеф Клуба одборника СДС-а Бранко Катанић рекао је да је амандманом СДС било предложено да се 100.000 преусмјери на реконстуркцију објекта Средњошколског центра.
– Тада сте то глатко одбили и рекли да за то нема новца. Ми смо морали чекати донацију америчке компоненте да би се санирала зграда гимназије – рекао је Катанић.
Јефтић је одговорио да су приједлози опозиције у већини случајева били површни и неутемељни, додавши да је реконструкција поменутог објекта коштала 700.000 марака, а не 100.000 колико је СДС предлагао. Нагласио је да донација којом се реконструкција објекта Средњошколског центра завршена није била милост, већ успостављање сарадње и партнерски однос.
Директорица Стручне и техничке школе Бранка Јовић, одговарајући на питање одборника Славише Ђураша, појаснила је пројекат енергетске ефикасности који се тренутно проводи на објектима школе.
– За пројекат енергетске ефикасности, који се тренутно проводи, меморандум је потписан 2016. године између Министарства просторног уређења и грађевинарства, Стручне и техничке школе и општине Дервента. Пројекат је требало да буде реализован 2017/2018. године али је пролонгиран, те су се ове године стекли услови за почетак радова. У међувремену централна зграда школе почела је да прокишњава, те је општина средствима из буџета од 40.000 КМ санирала кров – рекла је Јовићева.
Синиша Јефтић је нагласио да је кров школе посљедњи пут обновљен прије 20 година, када је под влашћу СДС-а, прекривен штетним азбестним плочама.
На сједници је прихваћено рјешење о разрјешењу једног члана Управног одбора Центра за социјални рад, те именован вршилац дужности, а донесена је и одлука о расписивању конкурса за избор члана УО ове установе.
Гласачи из иностранства
Шеф Клуба одборника СДС Бранко Катанић, током разматрања Информације о раду Центра за социјални рад за прву половину године, примијетио је да су у датом периоду све накнаде исплаћене према плану, али је руководство установе упитао зашто се одређени број корисника центра налази на бирачком списку за гласање из иностранства на предстојећим локалним изборима.
– Занима ме у каквом су статусу сада људи, наши суграђани, који су се нашли на том бирачком списку – рекао је Катанић, на шта је директорица Центра за социјални рад Маја Поповић објаснила да с обзиром да је ријеч о појединачном случају, не може да да конкретне информације.
– Очито се ради о неком појединачном случају, о којем ја тренутно немам информацију. Људи који имају ЦИПС пријаве имају право да користе своја права на помоћ и исплаћује им се на два начина, било на текући рачун или путем поште. На годишњем нивоу се проводи ревизија по члану 74. Закона о социјалној заштити – рекла је Поповићева.
У дискусију се укључио и одборник СНСД-а Славиша Ђураш истакавши да Катанић треба навести конкретна имена и презимена људи о којима говори.
– Требате конкретно навести имена и презимена људи који користе наведену социјалну помоћ, а на списку су бирача из иностранства, јер иначе су ово инсинуације на превару. Ако постоји неки спорни проблем, који иде мимо прописаног Закона о добијању социјалне помоћи, треба доставити имена и презимена тих корисника и утврдити валидност коришћења помоћи – објаснио је Ђураш.