Иако занимање електричар – електроинсталатер није било оно које сам прижељкивала, ниједног тренутка нисам пожалила, јер сам се пронашла у њему, а добила сам и перспективу када је ријеч о запослењу.
Казала је то Јелена Радоњић, ученик генерације трогодишњих занимања у Средњошколском центру „Михајло Пупин“, која је уједно била једина дјевојка у овој генерацији електричара – електроинсталатера.
Радоњићева је додала да јој није било тешко да буде добар ђак с обзиром да се добро организовала.
– Иако је у питању трогодишње занимање, ова струка је веома перспективна и тражена – казала је Брадоњићева те додала да су другови из разреда увијек били заштитнички настројени према њој, да су увијек били коректни, али прије свега добри пријатељи.
Она је истакла и да је имала поприличну трему и да је страховала да ли ће се уклопити у мушко друштво, али како се касније показало, није било потребе за тим. Такође, имала је и задршку од тога како ће родитељи реаговати, с обзиром да ријетко који родитељ машта о томе да му кћерка ради посао који је окарактерисан као „мушки“.
Планови
Јелена Брадоњић каже да је током школовања имала пуну подршку родитеља кроз.
– Они су ми били вјетар у леђа. Иста ситуације је и сада када планирам да положим разлику предмета и упишем још једну годину, смјер техничар информационих технологија, па ако ме жеља и воља буде и даље држала, да упишем факултет – објаснила је Брадоњићева.