Пише: мр Каролина Зечевић, дефектолог – логопед
Орална праксија подразумева вољну мишићну активност говорног апарата ( језика, усана, образа, непца-меког и тврдог, чељусти).
Да би дете правилно артикулисало (изговарало) гласове, неопходан предуслов је зрела и развијена орална праксија. Сазревање оралне праксије дешава се постепено, као и сазревање целокупне мускулатуре.
Уколико постоји хипотонија, тј. снижен тонус оралне мускулатуре, често је осим неправилног изговора присутна и појачана саливација (појачано лучење пљувачке), покрети артикулатора су непрецизни, дете не успева да адекватно употреби говорне органе, те је стога корисно радити вежбе оралне праксије. Такође, присутност хипертоније утиче на праксију говорних органа.
Вежбе које се користе вишеструко су корисне, јер осим освешћавања говорног апарата и његове правилне употребе служе и за побољшање мишићног тонуса орофацијалне регије, те самим тим и правилнијег изговора гласова. После логопедске дијагностике, где логопед утврди степен диспраксије (немогућност извођења вољних циљаних покрета), дају се вежбе за сазревање и осамостаљивање орофацијалне регије.
Важно је да се напомене, да уз незрелу оралну праксију веома често иде и незрела графомоторна спретност или спретност у формирању графема (слова), резултат тога је неспретан рукопис, неуредан, нарушене линеације и просторне оријентације и распоређености на хартији. Орална праксија, као и графомоторна спретност процењују се у раном узрасту, много пре поласка у школу. Редовном вежбом и координацијом са логопедом успешно се елиминишу ова одступања.
Логопедску дијагностику и преглед можете да обавите у Дому здравља Дервента, користећи право на упутницу коју можете да добијете на лични захтев или препоруку педијатра или породичног лекара.