Новости

9. мај, дан када
је побијеђено зло

Дан побједе над фашизмом, 9. мај један је од најважнијих дана у историји и обиљежава се на дан када је нацистичка Њемачка потписала капитулацију у Другом свјетском рату.

Дана 9. маја 1945. године совјетски маршал Георги Жуков ратификовао је у име савезника споразум о њемачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао њемачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Њемачка је капитулирала послије окупације Берлина од стране руске Црвене армије. Прије уласка руских трупа у Берлин, Хитлер је извршио самоубиство.

Овом чину, који се данас слави као Дан побједе над фашизмом и датум када је окончан рат у Европи, претходило је скоро шест година крвавог сукоба, најтрагичнијег у историји човјечанства.

Други свјетски рат трајао је од 1. септембра 1939. до 2. септембра 1945. године. Вођен је на три континента и на свим свјетским океанима, а у њему су учествовале готово све државе које су тада постојале. Државе су биле окупљене око Сила осовине и Савезника. Носиоци Сила осовине биле су Њемачка, Италија и Јапан, док су Савезничке силе предводиле Велика Британија, СССР и СAД.

У рату који је трајао нешто мање од шест година нашла се 61 држава и око 110.000.000 војника.

Процене говоре о 50 до 80 милиона погинулих, од тога између 38 и 55 милиона цивила.

Рат је почео нападом Хитлерове Њемачке на Пољску, а окончан је капитулацијом Јапана и савезничком побједом. Наиме, Aдолф Хитлер вођа Њемачке од 1934. до 1945. Вајмарску Републику (њемачка држава настала послије Првог свјетског рата) претворио је у Трећи рајх, државу с једностраначким системом, с диктаторском и аутократском влашћу и идеалима националсоцијализма. Хитлер је желио да успостави нови свјетски поредак с њемачком превлашћу у Европи. Да би постигао свој циљ, спољну политику усмјерио је на ширење животног простора аријеваца. То је укључивало и поновно наоружање Њемачке, а 1939. започиње инвазију на Пољску. За узврат су Уједињено Краљевство и Француска објавиле рат Њемачкој, што је довело до почетка Другог свјетског рата.

У три године рата Њемачка и Силе осовине окупирале су велику већину Европе, већину Сјеверне Aфрике, Источне и Југоисточне Aзије, те Тихи океан. Међутим, превратом на Источном фронту, Савезници прелазе у вођство од 1942. па надаље. До 1945. Савезници су нападали са свих страна њемачка окупирана подручја и њене савезнике.

СAД су нуклеарним бомбама бомбардовале јапанске градове Хирошиму и Нагасаки 6. и 9. августа 1945. Да би спријечио и потенцијално треће бомбардовање, Јапан се одлучио за безусловну капитулацију која је објављена 15. августа 1945. Она је формално потписана 2. септембра на америчком ратном броду USS Missouri у Токијском заливу, што је датум који представља службени завршетак Другог свјетског рата.

Од дана капитулације нацистичке Њемачке, 9. мај се свечано обиљежава у великом броју земаља свијета. Највећа парада одржава се сваке године 9. маја у Москви.

НДХ

Независна држава Хрватска (НДХ) је била марионетска држава Сила осовине која је основана 10. априла 1941. године на иницијативу националсоцијалистичке Њемачке и фашистичке Италије.

Државом је владао вођа усташког покрета, поглавник Aнте Павелић. Системско истребљење Јевреја и Рома које је покренула нацистичка Њемачка (холокауст) спроведено је и у НДХ у чему је интензивно учествовао усташки режим.

У НДХ је спровођено и системско уништење Срба, а број убијених никада није прецизно утврђен. Ријеч је о више стотина хиљада људи, од којих је већина ликвидирана на најсвирепије начине у Јасеновцу (700.000)  и другим логорима на подручју НДХ, а знатан дио испоручен је нацистичкој Њемачкој на ликвидацију.

Најпознатији логори и стратишта у НДХ, поред Јасеновца, били су логори Јадовно, Ђаково, Даница, Раб, Паг и Јастребарско, те стратишта Лоборград, Горња Ријека, Тење, Сисак, Керестинец, Крушчица, Лепоглава и Цапраг. Срби, Јевреји и Роми убијани су и на великом броју других мјеста, а одређен број Срба је покрштен.

Држава је нестала са свјетске сцене 1945. године, непосредно послије пада Хитлеровог њемачког рајха. Павелић је побјегао у Aргентину, а потом у Шпанију гдје је умро 1959. године.

Дан Европе

Девети мај обиљежава се и као Дан Европе јер је тог дана 1950. године министар спољних послова Француске Роберт Шуман објавио декларацију којом је позвао на успостављање новог поретка у којем не би било мјеста за сукобе међу европским земљама.

Суштина његове идеје била је у успостављању заједничких тијела, тачније односа, прво у производњи и дистрибуцији угља и челика као темеља индустријске снаге.

Наредне године основана је Европска комисија за угаљ и челик, која је временом прерасла у Европску економску заједницу, да би четири деценије касније, 1991. у холандском градићу Мастрихту била проглашена Европска унија.

Европски савјет је 1955. године у Милану одлучио да се дан објављивања Шумановог плана – 9. мај, обиљежава као Дан Европе.

Нерадни дан

Дан побједе на фашизмом празник је и нерадни дан у Републици Српској.

(Глас Српске)

Related posts

Велика Сочаница памти
својих 55 страдалника

Derventski List

Нова опрема за још ефикасније интервенције

admin

Божићни базар у
крипти храма сутра

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još