Друштво

Диплома је одраз знања
и дисциплине и без тога
ништа и не вриједи

Некада смо у школи од ученика стварали људе, трудили се да буду васпитани и образовани. Треба омладини рећи да је диплома одраз знања и дисциплине и да без тога ништа и не вриједи.

Ријечи су то Недељка Мићића, наставника српског језика у осињској Основној школи „Ђорђо Панзаловић“ који је овог августа испраћен у пензију. Пуно се тренутака за памћење нанизало у сјећању овог просвјетног радника од давног 1. септембра 1979. године када је постао дио колектива осињске школе.

– Много лијепих успомена носим из школе. Памтићу све успјехе ђака и сјећати се свих резултата које је школа отварила у образовном и васпитном раду. Има ту и веома болних сјећања, попут времена када смо сахрањивали своје ђаке и колеге који су погинули на линији фронта или су прерано преминули – прича Мићић, један од омиљених наставника, али и колега у ОШ „Ђорђо Панзаловић“.

Свједок је Мићић, у свом радном вијеку, бројних промјена у школи, од броја ђака, па до образовног система.

– Осињска школа је седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека имала више од 1.200 ђака. Одјељење којем сам био разредник, 1968. годиште, одлични 5-д бројао је 36 ученика. Тада су била четири одјељења петог разреда или укупно 144 ђака у генерацији. Данас школа у Осињи има укупно око 150 ученика. То је некада била традиционална, класична школа која је имала своје предности и недостатке. Мислим да је било више предности, јер је школа, прије свега, уливала знање и имала јак васпитни дио, који је давао резултате што потврђују и родитељи и бивши ђаци – каже Мићић који је у два наврата био и директор осињске образовне установе.

Својим радним вијеком и посвећеношћу образовању и васпитању генерација ђака, позван је и да повуче паралелу између некадашњег и данашњег образовног система.

– Важно је да наставник стекне ауторитет и првенствено да буде примјер ђацима како да се понашају, не само у школи, већ и у средини у којој живе. Некада смо у школи од ученика стварали људе, трудили се да буду васпитани и образовани. Било је родитеља који су подржавали строжији приступ и жале за тим опхођењем, јер сматрају да се постизао далеко бољи ефекат у школовању. Моје мишљење је да је непотребна строгоћа, она треба бити одмјерена и примјерена могућностима и сваком појединцу – сматра Мићић додавши да су просвјетни радници некада били међу главним носиоцима носиоци развоја села и предводници бројних радних акција.

У вријеме када је био директор у осињској школи било је активности за похвалу.

– Са колегама смо формирали одјељење музичке школе, а имали смо и школу фудбала која је бројала више од 60 младих. Такође, познати смо били и по одбојкашким секцијама. Жао ми је што нисмо, а то је била моја жеља, у Осињи формирали одјељење стручне средње школе, гдје би наши ђаци могли да се образују, посебно за занате и пољопривредну струку, по чему је осињски крај познат – испричао је Мићић иза којег је богата биографија.

Још у вријеме школовања био је студент продекан педагошке академије Филозофског факултета, а  обављао је и функцију предсједника општинске конференције омладине и био делегат у републичкој конференцији омладине БиХ по доласку из војске. Завршио је југословенску допунску наставу у Њемачкој, директор осињске школе био је у два мандата, те одборник у дервентском парламенту.

Супруга

Недељку Мићићу су сви животни путеви спојени у просвјети. Супругу, која је такође наставница српског језика, је прије 40-так година упознао на семинару у школи.

– Нашли смо се и упознали на семинару у школи. Она предаје исти предмет као и ја у истој школи, и све је то лијепо функсионисало. Код куће смо причали о школи, ђацима, успјесима, ријечју, о свему. Једино када сам био директор, није вољела баш много да прича – кроз шалу каже Мићић.

Испраћај

Радни вијек испуњен обостраним поштовањем тако је и окончан, па су Недељку Мићићу у ОШ „Ђорђо Панзаловић“ приредили пригодан испраћај у пензију.

– Наставник Мићић ће поред стручности и професионализма остати запамћен по оргиналном смислу за хумор који ће недостајати колегама и ученицима. Желимо му да дуго, у здрављу, ужива у својој пензији, заједно са својом породицом – поручили су из школе.

Related posts

Поред пута прикупљено
200 врећа смећа

Derventski List

НА ОЦЈЕНИ 120 ПАСА ИЗ БиХ, СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ

admin

Његовање суживота
остаје главни задатак

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još