ИЗДВОЈЕНОНовости

Прије 31 годину у
Дервенту се вратио живот

Дервента је 4. јула 1992. године, послије вишемјесечне окупације, заробљеништва, тортура и убистава Срба, продисала пуним плућима и на крилима слободе кренула у своје уздизање из пепела.

У част дану када су јединице Војске Републике Српске ослободиле административно сједиште града и омогућиле поновно успостављање живота, јуче је служењем помена и полагањем вијенаца и цвијећа на централно спомен – обиљежје одата почаст свим погинулим борцима. За слободу коју данас у Дервенти баштинимо пало је 608 бораца, а око 4.000 их је рањено. У заробљеништву у окупираном граду било је око 250 дервентских Срба.

Да све жртве које су поднесене за Дервенту нису биле узалудне истакао је градоначелник Милорад Симић, одајући почаст страдалим.

– Били смо у немилости од средине априла до 4. јула 1992. године, када за Србе није било мјеста у Дервенти.  Добром организацијом Војске Републике Српске, и што је најважније, без ратних злочина, слобода се вратила у Дервенту и поново је успостављена власт. Ја сам само један изданак на челу овога града који је са плејадом људи прије мене дао свој допринос да Дервента буде оно што данас јесте – казао је Симић додавши да је поносан на оно у шта је град стасао.

– Поносим се Дервентом без обзира на све недаће и проблеме које прате и глобално подручје. Ми смо лијепо умивени, не стидимо се прошлости, у граду има простора за све, без обзира на вјероисповијест и нацију. У Дервенту су сви добродошли – рекао је Симић.

Значај 4. јула, као најзначајнијег дана у новијој историји Дервенте, истакао је и предсједник Градске борачке организације Чедо Вујичић.

– Ово је дан  када је у административно сједиште тадашње општине, а данас града, стигла слобода. Дан када су престали да постоје логори, тортуре, када се у Дервенту послије тромјесечне окупације, вратио живот – рекао је Вујичић напомињући да никада не треба престати помињати жртве.

– Ми морамо да будемо свјесни да никада није довољно да помињемо жртве, увијек морамо да им изразимо захвалност и будемо поносни на њих и њихово дјело и да вјечно чувамо Републику Српску и српску Дервенту у Републици Српској – рекао је Вујичић.

Тешких, али славних дана у љето 1992. године, присјетио се командант 27. бригаде Станко Балтић. Он је од 7. јула до краја децембра 1992. године руководио овом јединицом.

– Добро се сјећам доласка нас 12 старјешина из корпуса по наређењу генерала Талића код извора у Прњавору. Предводио нас је пуковник Бошко Келечевић. Борбена дејстава су кренула у том периоду и успјешно су окончана ослобођењем Дервенте – рекао је Балтић признајући да никада није помишљао да ће стечено војно знање током школовања морати да примијени у стварном рату.

– Нисам рачунао да бих могао бити учесник у рату, јер братство и јединство, и све оно што су нама причали у том периоду, за мене је био знак да никада неће бити рата. Међутим, све што је услиједило, оповргло је та увјерења – рекао је Балтић.

У ослобађању Дервенте учествовао је и Милош Јовић, најприје као припадник Осињске бригаде, а потом и као дио 27. бригаде на другим ратиштима.

– Ми смо долазили из правца хангара Рабић гдје смо пресрели јединице ХВО-а и наставили са осталим борцима ослобођање Дервенте према Пољу. Затекли смо све попаљено, срушено, хаос. То су били најгори призори које човјек може да види и доживи – присјећа се Јовић који је два пута рањен, и то 1992. године у Жеравцу и 1994. године у Маглају.

Вијенац на споменик подигнут у сјећање на дервентске хероје, поред градоначелника, положила је и делегација Скупштине града предвођена предсједником парламента Мирком Земуновићем, представници Градске борачке организације, Удружења „Ветeрни Републике Српске“  и Организације старјешина ВРС, Организације породица погинулих и заробљеник бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида „1991-1995“, Удружења ратних заробљеника, Градски одбор СУБНОР-а, Удружења Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба ВРС, делегација „Ветерана Одбрамбено – отаџбинског рата“ – Регионални одбор Добој, Полицијске станице, те политичких партија СНСД, СДС, СП, ПДП, ДНС и НДП.

Пријем

Послије парастоса страдалим, у Центру за културу одржан је пријем за представнике јавног живота, на којем су се актери догађаја од прије три деценије присјетили тешких, али славних дана.

Related posts

Мјештани задовољни
уређењем Улице Иве Андрића

Derventski List

ОРИЛА СЕ ЕТНО ПЈЕСМА

admin

У 90. ГОДИНИ НЕ ПРОПУШТА НИ ЈЕДАН БРОЈ ДЕРВЕНТСКОГ ЛИСТА

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još