Под окриљем манифестације „Међународни илиндански пјеснички сусрети“, која већ двије деценије лијепом ријечју његује природне феномене ријеке Укрине, те тежи њеном очувању, изњедрен је велики број стихова, а ауторима оних најљепших данас су уручене награде.
Ову манифестацију већ јубиларних 20 година организује Српски књижевни клуб „Вихор“, а предсједник Управног одбора овог клуба и један од оснивача манифестације Милорад Мишо Ђурђевић истакао је да је протекле двије године усљед пандемије корона вируса, посао организатора био порилично изазован.
– Организација ових јубиларних сусрета није био лак посао, ни усљед пандемије, а и ови сусрети су међународног карактера и окупљају велики број пјесника, али се то све надокнади када осјетите задовољство и захвалност свих окупљених, а одзив је ове године јако добар. Својим присуством манифестацију су обогатили пјесници из Србије и Српске, свих градских и општинских клубова – казао је Ђурђевић додавши да је планирана посјета обалама ријеке, с обзиром да су ови сусрети првобитно одржани на Прљачи, то јесте на обали ријеке.
Задовољство присуством и одржавањем манифестације истакао је побједник конкурса у категорији љепоте вода Цвијетин Баја Лобожински.
– Моје задовољство је превелико и заиста сам почаствован што сам овдје. Ово је трећи пут да учествујем и могу да кажем „трећа срећа“, јер сам освојио прву награду пјесмом под називом „На обали реке“ – казао је Лобожински додавши да се писањем поезије бави већ дуги низ година.
– Прву песму сам написао у првом разреду основне школе, а била је инспирисана природом, тачније олујом и грмљавином. Пред праг пунолетства запалио сам око 700 песама и престао да пишем, али сам се ипак касније вратио поезији. До данас сам објавио шест збирки поезије и роман, а у наредним данима требало би да из штампе изађе још једна збирка поезије – објаснио је Лобожински, а задовољство није могла да сакрије ни побједница у категорији „Укрински цвијет“ Слава Станојевић из Теслића.
– Ово је пети пут да учесвујем у конкурсу клуба „Вихор“, а ове године ево освојила сам прво мјесто пјесмом „Љубавни плес укринског цвијета“, а кроз коју сам покушала сам да спојим тај природни феномен појаве бијелог лептира на површини са оним нашим пјесничким надахнућем и инспирацијом која се јави у неком тренутку, а остави траг у вјечности – казала је Станојевићева.
Прву награду за шаљиву пјесму добила је Гордана Илић из Добоја оцијенивши манифестацију плодоносном, како за стварање, тако и за развој пријатељстава.
– Посебно ми је задовољство ову награду преузети у Дервенти, јер је то град гдје се највише дружим и смијем – казала је Илићева.
НАСТАНАК МАНИФЕСТАЦИЈЕ
На почетке одржавање ове манифестације подсјетио је један од идејних оснивача ових сусрета Савко Пећић.
– Послије посљедњег рата, пјесници су почели спонтано да се окупљају, до тренутка када смо одлучили да озваничимо праксу окупљања на Прљачи, гдје су коријени ове манифестације која је посвећена љепотама и заштити вода, те су се у почетку окупљали са нама и еколози и рибари, на тај начин шаљући поруку о очувању чистоће вода – објаснио је Пећић.
