Друштво

Срп, дреш и вриједне руке
оживјели стара времена

Маринко Микеревић из Доње Лупљанице, побринувши се да обичаје својих предака не препусти забораву, вратио је на своје имање дашак старих времена када се пшеница са њива жела српом, везала у снопове, па залагала у дреш, а све то уз смијех и пјесму.

У врео јулски дан Микеревић је протекле суборе окупио родбину, комшије, пријатеље и упослио их, како су то чинили и наши стари, са задатком да удруженим снагама пожању жито. Иако данас постоји лакши начин да се овај посао обави, комбајном и останим машинама, чар коју има стари начин вршидбе у Лупљаници с поносом истичу.

– Одрастао сам овдје, па иако сам у Швајцарску отишао прије 33 године, овај крај никада нисам заборавио. Сакупљам и чувам старине и то волимо и моја супруга и ја. Дреш који смо користили за ову вршидбу набавио сам прије шест година и није га било лако пронаћи. Та је машина некада била као данас комбајн. Дреш сам нашао у Појезни, а аран у Осовици – прича Микеревић чијој су се моби многи радо одазвали и сви су били упослени.

– Пшеницу је први требало пожњети српом, па је довести до куће и тек онда слиједи вршидба. Све је то раније било 100 одсто дуже него што се ради данас – додаје овај домаћин који је пшеницу засијао на око 30 дунума и чији је циљ био да данашњим генерацијама покаже како су њихови преци пунили амбаре и са каквом радошћу и еланом су обављали послове у пољу.

Посао се увијек, додаје, обављао редом, од куће до куће, од комшије до комшије.

– Прије је ово све било теже, али веселије – закључује Микеревић.

И Мирослав Микеревић се добро сјећа како је некада изгледала жетва.

– Моба је почињала рано ујутро. Жене су одлазиле у поље пјевајући. Сјећам се тих времена, био сам дијете, село је било пуно народа и радило се. Овом вршидбом желимо да се поново саберемо и присјетимо тих старих времена – рекао је Микеревић сјећајући се да је некада село врвило од живота, куће су биле пуне дјеце, а ријетко ко је радио у граду, сви су били посвећени домаћинству и селу.

Раме уз раме са својим очевима, браћом, мужевима у жетву су ишле и жене.

– Жене су прије и више радиле. Осим што се ишло у поље, жене су биле и домаћице, требало је припремити ручак. кафу и све остало за раднике. У вршидби је знало бити по тридесетак људи, па је требало припремити храну за све, напећи погача и скувати варива. Пшеницу смо носили у воденицу и мљели, чекали ред – сјећа се Слободанка Микеревић.

Свој циљ, додају Микеревићи, а првенствено жељу да својој дјеци и унуцима покажу како се некада радило и живјело, испунили су.

Ношња

Микеревићи су се потрудили да вршидба буде што аутентичнија, па су за ту прилику обезбиједили и народне ношње.

Related posts

Ловна сезона отворена
дружењем 500 ловаца

Derventski List

Музиком и пјесмом уљепшали недјељу

admin

„НАПРЕТКОВ“ ДОМ У ДУХУ НАЈРАДОСНИЈЕГ ПРАЗНИКА

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još