ИЗДВОЈЕНОНовости

Збор код Старе цркве
означио почетак Вашара

Заштитни знак Дервенте, по којем је град на Укрини познат и изван својих граница, дервентски Вашар отворен је данас код Старе цркве у Српској вароши и то народним збором који је многобројне посјетиоце вратио у 1851. годину.

Молитвом, пјесмом и колом уз звук шаргије, уприличен је први дан Вашара, а ова манифестација, чија традиција датира 172 године, ове године трајаће до 30. августа.

Да су дервентски Вашар, али и Велика Госпојина, за Дервенћане синоними традиције истакао је градоначелник Дервенте Милорад Симић.

– То велико народно весеље, када је издејствована велика радост, градња цркве, преточило се у скоро па православно, с тим да су сви грађани тадашњег времена, па и данас, прихватили ту манифестацију као општедобро. Сам Вашар окупи више десетина хиљада гостију у нашем граду из околине и иностранства. Свим суграђанима честитам Велику Госпојину и све ове манифестације са жељом да се овако окупљамо, да се његују ови обичаји и да се сви осјећамо у Дервенти пријатно – казао је Симић присјетивши се како је Вашар изгледао у очима дјетета.

– На Вашар смо ишли, брали купине и то нам је био извор прихода, а претежно смо ишли боси. Велико весеље је било појести кришку лубенице, отићи на ланчару или попити бозу. Другачије него данас, али свакако велика радост – рекао је Симић.

На коријене надалеко познате манифестације желе да подсјете Црквена општина Дервента и Народна библиотека „Бранко Радичевић“.

– Мотив за организацију је био сама прошлост нашег Вашара и његов идентитет који датира од 1851. године. Баш на мјесту са којег потиче жељели смо да вратимо његову традицију – објаснила је директорица библиотеке Мирјана Плиснић, а свештеник Љубиша Новић истакао је да ће ова традиција бити настављена уз неизоставне обичаје добродошлице, хљеб и со, коло без озвучења, пјесме и шаргије и виолине.

– Прошле године смо започели традицију да се окупљамо око Старе цркве, а познато је да је традиција Вашара започела одавде. Сваке године ћемо да се вратимо на ову локацију како бисмо једним свечаним програмом покушали да се вратимо у ту 1851. годину када је било освештање темеља прве цркве која је овдје саграђена – казао је Новић.

Једна од суграђанки Косовка Марић присјетила се како је Вашар изгледао када је била дјевојчица.

– Увијек је био лијеп догађај, посебно за нас дјецу. У моје вријеме, ми дјеца са села смо ишли пјешке и било је препуно људи, као и сада. Прије је био и сточни дио вашара, тако да се више трговало, него што се ишло због забаве и вожњи – казала је Марићева.

Оживљавање традиције и обичаја народног збора код Старе цркве обогатили су чланови културно умјетничких друштава СКУД „Дервента“, КУДМ „Босиљак“ и ФРГ „Ђурђевак“ водећи коло у народним ношњама, а пјесмом су програм украсиле чланице пјевачке групе СКУД-а „Дервента“. Овој манифестацији присуствовали су бројни суграђани и посјетиоци, представници јавног, политичког и вјерског живота Дервенте.

„Дервентска улица“

Овогодишњи додатни садржај, код Старог моста, обједињује дервентске произвођаче, зналце и умјетнике под окриље „Дервентске улице“, а која је посјетиоцима доступна од данас.

– Традиција дуга 172 године, као и сама манифестација, дервентски Вашар, веома је значајна за нас све, јер је то наша најмасовнија и најпосјећенија манифестација. У дане Вашара све живне и у наш град дође од 30 до 50.000 људи. Ове године смо одлучили да употпунимо „Дервентском улицом“ и то је простор гдје је постављено 11 тезги, а на којима су изложени производи и рукотворине настале у Дервенти и околини – објаснила је директорица Туристичке организације Биљана Теофиловић додавши да ће производи  бити доступни за разгледање и куповину током свих дана Вашара.

Related posts

Реконструкција враћа
функцију оштећеном објекту

Derventski List

Дервентски вашар
од 26. до 30. августа

Derventski List

Слиједи иницијатива за
прекатегоризацију постојећих путева

Derventski List

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još