Не можемо замислити децембар, Нову годину ни Божић без окићене јелке. У БиХ, чак и у традицијама које не прослављају рођење Исуста Христа, украшена јелка представља новогодишњи симбол и означава нови почетак. Јесте ли се икада запитали зашто китимо јелку и која је њена симболика?
Према различитим изворима информација, у историји се „ова појава” веже за старе римске паганске обичаје. Римљани су сматрали да у јелкама живе духови шума, а током новогодишње ноћи они су их даривали да би били у њиховој милости. Они су касније младе јелке сјекли и доносили кући. Временом је јелка постала симбол празника и дочека Нове године. Јелке и остало зимзелено дрвеће заправо представља подсјетник да након зиме ипак долази прољеће.
У 11. вијеку у Њемачкој се за Божић китила јелка црвеним јабукама. У западној Њемачкој јелка се украшавала и колачићима разних облика и свијећама, као симболом вјечне свјетлости. Ритуал кићења јелке временом се проширио цијелом Европом. У Енглеској прву јелку је, према доступним подацима, окитио принц Алберт 1841. године.
У 17. вијеку у Америку обичај кићења јелке је дошао захваљујући Нијемцима који су населили те просторе, а у 19. и 20. вијеку мисионари су овај обичај донијели у Азију.