Пише: мр Каролина Зечевић, дефектолог – логопед
Афазија је стечено говорно – језички поремећај узрокован неуролошком етиологијом, која настаје послије ЦВИ (церебро васкуларног инсулта).
Посљедице можданог удара попримају широку лепезу манифестација, од моторних дефицита, па до говорно -језичких, а неријетко као посљедице имамо деменцију, као и психооргански синдром. Постоје дјечије афазије, оне настају од треће до десете године и афазије које настају послије развојног периода од десете године живота, те се третирају као афазије одраслих.
Афазије се разликују у зависности који дио ЦНС-а је погођен. Тако да имамо, моторне афазије, сензорне, мешовите и најтежи облик глобалну афазију. Поремећај говора код афазије се манифестује кроз дизартрије и остале мождане синдроме.
Дизартрија се може испољити у различитим степенима тежине зависно од локализације и тежине можданог оштећења. Продукција говорних гласова може бити јако отежана, а у неким случајевима говор може бити потпуно онемогућен. Усне, језик, непце, мишићи лица и гласнице могу бити некоординисани или непокретни. Додатне тешкоће могу се јавити уколико је погођено дисање с обзиром да плућа пружају енергију за говор. Особа са дизартријом може имати неразговјетан, промукао, испрекидан или затегнут говор који је тешко разумљив или потпуно неразумљив. Разумљивост додатно може бити отежана смањеном јачином, променљивом брзином и ритмом и неправилном висином гласа.
Поред можданог удара дизартрија може бити изазвана тумором на мозгу, трауматском повредом мозга, церебралном парализом, дуготрајном употребом одређених лијекова и дегенеративним болестима као што је Паркинсонова болест. Остали придружени проблеми укључују тешкоће са гутањем и контролом саливације.
Постоје различити типови дизартрије зависно од области и врсте можданог оштећења. Третман дизартрије може укључивати јачање или опуштање говорних мишиће, употребу компензаторних техника или разматрање асистивних стратегија комуникације или уређаја.
Логопедску дијагностику и преглед можете да обавите у Дому здравља Дервента, користећи право на упутницу коју можете да добијете на лични захтјев или на препоруку педијатра или породичног љекара.