Пише: мр Каролина Зечевић, дефектолог – логопед
Родитељ треба доста да се бави дететом, разговара са њим, чита му и препричава разне приче, поставља питања и прати да ли дете разуме шта му говори. Реченице треба да су краће, избегавати бујицу непознатих речи.
Важно је и дете укључити у вртић и то на језику на којем ће се школовати, јер ту има подстицаја за говор са вршњацима и са васпитачима. Језик који је други дете треба да учи са оцем или мајком који боље говоре и разумеју тај језик.
Потребно је знати да деца не морају бити вешти у оба језика. Док један активно користе, други могу да разумеју.
Шта учинити ако дете има говорно – језички проблем?
Ако је могуће, можда је најбоље да дете истовремено не почиње усвајати два језика, већ му треба омогућити да најпре створи базу, односно говор на основном, матерњем језику. Ако развој говора на матерњем језику буде задовољавајући, тада треба размишљати о увођењу другог језика. Пожељна је и ситуацијска раздвојеност та два језика.
Код деце где говор заостаје за говором њихових вршњака, неће бити довољна само говорно језичка стимулација код куће или у вртићу, већ такво дете треба укључити у логопедски третман.
Матерњи језик је језик на којем мислимо, сањамо и рачунамо, мада и други језици могу постати исто тако важни или можда и важнији.
Зато не журите са учењем страног језика, јер се матерњи језик усваја до навршене пете године дететовог живота.