Док је моја генерација завршавала средњу школу, ја сам учила поново да ходам и да живим са мање од 20 одсто вида. Ухватила бих себе да не знам како наставити даље, али су ми све те ситуације заправо дале вјетар у леђа и схватила сам да, послије свега што ми је живот донио, не постоји нешто што не могу да остварим.
Ријечи су то двадесетогодишње Дервенћанке Доротее Краљ која је рођена са прогресивним обољењем вида, а непредвидивост живота осјетила је годинама касније када јој је успостављена и дијагноза мултипле склерозе. Ипак, ову храбру дјевојку то није спријечио да слиједи своје снове, од којих један тренутно и живи, а то је школовање на факултету „Томас Море“ у Белгији.
Иако је од рођења особа са инвалидитетом, читавог свог живота доказивала је да за њу не постоје препреке.
– Одгајана сам да не дозволим да ме то не дефинише или спријечи у нечему, тако да сам уз велику подршку родитеља, као и професора, и основну и средњу школу у Дервенти завршила као вуковац. Планирала сам наставити школовање у Загребу, иако сам потајно маштала да ћу се отиснути негдје даље, а прошле године, када сам добила и дијагнозу мултипле склерозе, научила сам да се све дешава са разлогом – казала је ова млада Дервенћанка.
Желећи да оствари сан и упише студије, упркос плану за наставак студија у области туризма, усавршила је знање енглеског језика и почела да истражује студијске програме у Холандији и Белгији. Избор је „пао“ на област комуникација и медија.
– Изабарала сам да школовање наставим Студијски програм Интернационална комуникација и медији иако је то није био логичан слијед. Мој отац ради у Белгији, а иако живим студентски живот, био је плус и то да ми је он у близини – додала је Краљ истичући да су могућности које ова земља нуди много разноврсније, поготово за особе са инвалидитетом.
– Живот у Белгији, свакако, у потпуности се разликује од живота у Дервенти, али није ми требало дуго да се навикнем и заправо имам осјећај да сам тек сад почела заправо живјети – додала је Краљ истичући да су студентски дани сваки понаособ, иако препуни обавеза, својеврсна пустоловина.
– Живим у студентској кући, коју дијелим са још три особе и сваки дан са њима је нова пустоловина – каже ова кроз Дервенћанка коју краси изузетна воља да савлада све препреке које се пред њом нађу.
Подршка
На животном путу сваког младог човјека од изузетне важности је подршка родитеља, а Доротеи Краљ овог подстицаја не мањка.
– Моји родитељи увијек су у свему били уз мене и у потпуности ме подржавали, али морам признати да сам очекивала да ћу наићи на њихово неслагање да студије наставим у Белгији. Изузетно сам им захвална а и угодно су ме изненадили кад су мирно прихватили моју одлуку – казала је Краљ.