Један од највећих хришћанских празника, Богојављење, окупио је православне вјернике у молитви у Саборном храму Успења Пресвете Богородице, послије чега је литија прошла Тргом православља, а испред храма освештана је богојављенска водица.
Богојављење је празник крштења Исуса Христа у ријеци Јордан којим је почела његова мисија и проповиједање хришћанске вјере. Сматра се да су се у тренутку крштења први пут заједно појавили Отац, Син и Дух Свети, чиме је први пут објављена тајна Свете Тројице који су постали симбол вјере.
Вјерници се на овај дан поздрављају ријечима: „Бог се јави“ или „Христос се јави“, а отпоздрављају са „Ваистину се јави“.
Многи народни обичаји и вјеровања везују се за Богојављење. Без обзира у који дан падне, на Богојављење се никад не пости, јер са овим даном завршавају „некрштени дани“, а на овај дан освештава се вода која се носи кући и пије ради здравља и просвећења душе и тијела. Богојављенска водица се сматра љековитом, али и заштитом од нечистих сила и чува се у кућама до сљедећег великог водоосвештања.
Да је уједињеност у молитви и у цркви основа сваког празника поручио је протојереј ставрофор и намјесник дервентски Радојица Ћетковић подсјетивши да су се обичаји обиљежавања овог празника мијењали како су диктирале околности живота становништва.
– Један од највећих хришћанских празника Богојављење обиљежен је онако како смо га обиљежавали годинама, додуше уз неке одређене измјене. Некада раније, у 19. и 20. вијеку ишло се око Старе цркве и на Укрину на такозвани висећи мост, па је то забрањено, а онда је 1993. године обновљен обичај да литија иде до моста гдје се освештава вода и пушта Часни крст низ ријеку – казао је Ћетковић подсјетивши да је прије девет година група младића одлучила да плива за Часни крст.
– До тада тај обичај није постојао на овим просторима. Братство храма је прошле године, уз благослов владике, одлучило да литија не иде до моста и да се не плива за Часни крст, првенствено због тога што су епидемиолошке мјере диктирале максималан број људи који се могу окупити. Свједоци смо да је и овог јануара неповољна епидемиолошка ситуација и због тога не можемо људе водити на Укрину – казао је Ћетковић.
Он је додао да је највећа порука овог празника да се Бог јави и у људима.
– Порука је да се, као и на овај празник, Бог јави у нама, јер ако се Бог јави у нама онда ћемо и ми бити једни према другима много бољи и вољети сваког човјека као самога себе – истакао је Ћетковић.
Предање
Предање каже да је Јован препознао Месију у Исусу који је дошао на Јордан да се крсти, а јеванђелисти су записали његове ријечи: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени“.
Дух Свети је у облику свјетлосног голуба, како је записано, слетио на главу Сина Божијег, а потом су се небеса отворила и чуо се глас Бога Оца: „Ово је син мој љубезни који је по мојој вољи“.
Исус Христос живио је овоземаљски живот још три године послије крштења.
